СРПСКО НАСЛЕЂЕ
   ИСТОРИЈСКЕ СВЕСКЕ
   БРОЈ 6ЈУН 1998.
SRPSKO NASLEDJE

Друга немачка окупација Београда, 1941: Немачка обавештајна службаоценила је да ће у бомбардовању и бици за Београд југословенска страна имати најмање 10-15 хиљада губитака,од тога 2 000 мртвих, а да ће број страдалих цивила бити десет пута већи.Уместо тога сачекао их је град који нико није бранио било је то за Немце ново искуство са Србима

КАКО ЈЕ БЕОГРАД ОСВОЈИЛО СЕДАМ ПИЈАНИХ ШВАБА

Пише:
Колин Д. Хитон
(Цолин Хеатон)
Према подацима америчког часописа за историју Другог светског рата "WОRLD WАR II", Београд је 1941. пао "на блеф" - освојила га је, и читав дан држала, група од седам (!) есесоваца, на челу са капетаном Фрицом Клингенбергом. Да један капетан освоји престоницу - то је повод америчком дивљењу снази немачког оружја, и уклапа се у мистификације и митологију која се у милитаристичким круговима САД негује за Хитлерове СС дивизије

Када су немачке снаге провалиле на Балкан, у рано пролеће 1941. суочиле су се не само са оружаним отпором, већ, такође, и са тешким тереном и ужасним временом. Италијански неуспех у напредовању током претходне зимске кампање у Грчкој, пропраћене уплитањем британских снага на страни Грка, угрозио је немачко јужно крило, присиљавајући Хитлера да се умеша.

Капетан Фриц Клингенбег (Фритз Клингенберг) и људство његове извиђачке јединице на мотоциклима у оквиру Друге "СС" тенковске дивизије "Дас Реицх" стиже на обалу Дунава 1941. - уметничка слика Дејвида Пентланда

Напрегнута борба за Балкан није била слична ниједној претходној са којом се Вермахт раније суочио. Ово је био његов први сусрет са герилцима, зимским борбама и планинским тереном. Сви кључни објекти требало је да се брзо заузму, а градови су били превасходни циљеви. Немци су очекивали капитулацију Грчке, чиме би престоница Атина и грчке луке пали у немачке руке. Грчке базе за немачку борбену авијацију (Луфтњаффе) и ратну морнарицу (Криегсмарине) су ојачали немачки надзор над североисточним Средоземљем и помогле у снабдевању Афричког корпуса. Грчка би могла, такође, да послужи као база за спречавање британског поморског саобраћаја а немачко оружје би се нашло мало ближе Суецком каналу.

На немачком путу била је Југославија која је би-ла увелико пробританска, нарочито широке масе Срба и Цигана. Страх да би Југославија принца Павла могла да скрене у фашистички табор побудио је југословенског амбасадора у Вашингтону (Фотића, прим. прев.) да пошаље емотивно писмо у Београд, молећи принца да не попусти Хитлеру. Британски краљ Џорџ VI , као и председник владе Винстон Черчил послали су поруке принцу Павлу и југословенском председнику владе Драгиши Цветковићу. Черчил је предвиђао да, ако Југославија "постане сукривац у убиству Грчке, њено рушење биће сигурно и неповратно".

20. марта, принц Павле је званично објавио да ће се његова земља придружити силама осовине кроз Тројни пакт. У сусрету са америчким амбасадором Артур Блајс Лејном, Павле је нагласио, да, ако се не придружи силама осовине, он не би могао да рачуна на подршку Хрвата у случају инвазије до које би сигурно дошло.

24. марта 1941, председник Владе Цветковић и министар спољних послова Цинцар-Марковић отишли су у Беч да потпишу пакт, путујући тајно због страха од јавне одмазде. Они су потписали споразум 25. марта и вратили се кући. У Београду су сазнали за пуч, који је био инициран увече 26. марта. Официри са антифашистичким јединицама заузели су ваздухопловне базе, авионе и владине зграде, обарајући слабу југословенску владу преко ноћи. Револуционарне снаге заузеле су зграде радија и телефона, министарство рата, полицијске штабове и главну пошту. Принц Павле је ухваћен у Загребу, где је отпутовао возом и био је принуђен да се повуче у корист младог краља Петра као политичке лутке.

Нова Влада је објавила да ће остати верна Тројном пакту када је схватила да Британија и Сједињене Државе, иако су јој дале подршку, нису у стању да помогну у случају немачког напада. Међутим, ово није умирило Хитлера. Баш на дан када се догодио пуч у Југославији, он је наредио својој Врховној команди да планира комплетну инвазију. 6. априла 1941. немачки министар спољних послова Јоаким фон Рибентроп издао је наредбу да почне напад на Југославију.


Лако заузимање Београда било је увод у окончање рата на Балкану. Заузимање Београда била је значајна преломна тачка у Балканском рату. У то време Британци су ојачавали своје грчке савезнике саМалте, Крита и Кипра. Афрички корпус, под командом фелдмаршала Ервина Ромела, управо је почеода се сматра као озбиљна претња, потискујући британске снаге под командом генерала сер Харолда Александера преко Северноафричке пустиње. Немачке базе у Средоземљу и на Јадрану, подржаване од Италијана, озбиљно су угрожавале савезничку позицију. Суецки канал је био британска жила куцавица а немачка експанзија на Балкану поставила је војну силу Осовине на мање од 1000 миља од канала.Грчка једина нада је била да задрже Немце на својим горостасним планинама сусрећући непријатеља са жилавим отпором. Главни циљеви - Атина и лучки градови - требали су да се жестоко бране. Британци су били на лицу места у Грчкој, спремни да помогну Грке у одбрани Метаксасове линије.


У циљу обезбеђења јужног крила и линија снабдевања, неопходних за даља освајања, требало је Југославију што пре потчинити. Прва СС гардијска јединица "Адолф Хитлер" - (1. СС. Леибстандарте дивисион "Адолф Хитлер") и Друга СС дивизија "Дас Рајх" - 2. СС дивисион "Дас Реицх"), заједно са бугарским трупама и придодатим оклопним и пешадијским јединицама требало је да продру у Србију. Београд, престоница Југославије, био је најважнији циљ и да би ослабила одбрану града немачка врховна команда је планирала двонедељно бомбардовање, после чега су следили артиљеријски и тенковски напади. Немци су намеравали да упосле пет пешадијских дивизија ради окупације града после заузећа. Међутим, догађаји су показали да је и најбоље постављено борбено планирање понекад сувишно, а понекад изложено најнеобичнијим око-лностима.

Дрска храброст и војничка срећа капетана Клингенберга

Београд је стварно претрпео, током неколико дана, артиљеријску ватру (нетач-ну - прим. прев.) и три дана ваздушног напада, што је послужило омекшавању југосло-венске престонице. Сам град био је заузет 12. априла 1941. - много раније него што је немачка Врховна команда предви-ђала - од стране шачице војника слабо попуњених муницијом, али високог морала, предвођених човеком који се није либио да искористи прилику која му се указала.

Клингенберг, снимљен на дан када је одликован Витешким крстом. Он је добио орден за смело заузеће Београда, престонице Југославије, априла 1941.

Један напад, потпуно ван школских шема, био је производ војничке процене, дрске храбрости и чисте среће СС капетана Фрица Клингенберга. Двадесетшестогодишњак, са дипломом официрске академије у Бад Телцу , Клингенберг је стекао репутацију тврдоглавог, такорећи истесаног карактера. У рату са Француском претходне године његов командир чете за њега је рекао следеће:

"Клингенберг је интелигентан, мада тврдоглав, лојалан до нивоа кориговања својих надређених, блистав кад је под притиском, мада набусит, али у оквиру субординације".

Процене као што су ова означавале су Клингенберга више као чудака него као компетентног официра.

Клингенберг није био тип срдачног пијанице и причалице и никад се није хвалио својим постигну-ћима. Кад је, касније, био упитан од академаца из Бад Телца, како је освојио престоницу једне земље, једноставно је одговорио: "Па, нисам био сувише заузет у то време и нашао сам нешто да урадим".

У Француској стекао Гвоздени крст и надимак "Чаробњак"

Клингенберг је читаве своје каријере служио у елитној Другој СС тенковској дивизији "Дас Рајх" и инвазија Француске била је његово ватрено крштење. Био је одликован Гвозденим крстом другога реда за херојство испољено током ове акције. Његов вод био је прикован на земљу ефикасном митраљеском ватром кад је један лаки тенк, типа Марк II, који их је подржавао, наишао на линију. Посада је била ухваћена у клопку унутар запаљеног возила и покривена митраљеском ватром. Док су његови људи спасавали посаду, Клингенберг је претрчао 100 м брисаног простора и ућуткао трочлану француску ватрену тачку ручним бомбама. Прошао је само са огреботинама.

Клингенбергово навођење артиљерије, током битке било је јединствено и импресивно. Једном, током француске кампање, он је чак навео сопствену смртоносну артиљерију од 88 мм на своје положаје да би разбио непријатељски противнапад. Ова акција омогућила је читавом немачком клину да притисне напред, користећи предност због настале конфузије међу Французима. У другом подухвату, он је позвао авионе Ју-87, тзв. "штуке", који бомбардују пикирањем, да се устреме испред његових положаја, како би спречио непријатеља од повлачења, што је резултовало да командир батаљона потпуковник Ханес Екхолд одликује дичног капетана Гвозденим крстом првог реда. Клингенбергове оцене наставиле су да одсликавају упорност, помешану са храброшћу и креативношћу. Зато што је увек израњао непо-вређен из многих својих флертовања са смрћу и смртном пресудом његови људи су почели да га зову "Чаробњак".

Врло неформално схватање позадинских интендантских акција

Клингенберг је добио репутацију првокласног експедитивца. Штогод је његовим људима требало - муниција, храна, вода - он је успевао да обезбеди. Клингенберг је чак држао наставу, учећи своје људе како да се дочепају основних средстава за преживљавање. Убрзо по доласку у Југославију био је унап-ређен у чин капетана и дата му је команда над мотоциклистичком из-виђачком јединицом, која је била одговорна за брзо прикупљање обавештајних података и одр-жавање везе са позадинским јединицама. Његови људи су водили и дивизијски регистар о жалбама и извештајима о крађи. Имали су надимак "Клингенбергови криминалци". Али Чаробњак их је био добро подучио - никакве оптужбе против њих нису никад биле доказане. Једном приликом Клингенбергова јединица била је подвргнута инспек-цији од стране дивизије у вези са стањем возног парка и да би прошао морао је да створи читаво туце мотоцикала у возном стању. Недостајало му је шест исправних и он је разаслао своје људе да како знају и умеју пронађу недостајуће делове, што им је на крају успело. Једини проблем је био у томе што је комисија нашла вишак од шест машина свеже офарбаних да сакрију претходног власника. Клингенбергов претпостављени официр је зажмурио на ово неслагање. Једино је обавестио Клингенберга да није рад да виси због делатности његовог подређеног и тражио је од капетана да буде мало обазривији.

Клингенбергова следећа мисија је била у Југославији у својству претходнице главнине, с тим да истражује непријатељску активност, обележава на картама путеве и све остале препреке на њима. Ова извиђачко-обавештајна улога била је од кључног значаја за успешно немачко надирање у регион.

Моторни чамац на обали Дунава

Иако је Београд био предвиђен за заузимање, дивизију "Дас Рајх" су оптерећивале и борбене акције у позадини, као и настојања да се брже пробије преко југословенских узаних планинских прелаза. У међувремену остала немачка војска била је толико заостала да чак нису користили ни исте мапе. Хитлер је наредио авијацији да бомбардује Београд пре коначног уласка у престоницу. Од 6. до 10. априла било је више од 500 бомбардерских налета над Београдом, изазивајући више од 17 000 смртних случајева. Већина владиних службеника је побегла и Југословенска војска је почела да се комеша.

Клингенберг у Харкову у фебруару 1942. године за време офанзиве вођене од стране дивизије "Дас Рајх" која је предводила удар на овај совјетски град. За своја дела, током инвазије Совјетског Савеза, био је одликован 1943. Храстовим лишћем на Витешки крст

Током 11. априла Клингенбергови задаци су били извиђање, успостава контролних тачака, обезбеђење мостова и контрола путева до доласка појачања. Обилне кише и снег који се топио су разглибиле све меке површине а мостови су били разарани од стране Југословенске војске у повлачењу. Главни путеви за приближавање Београду нису били више проходни, и био би велики притисак на тенковске јединице да наставе марш без великог инжињеријског обезбеђења. После неколико сати осматрања рањеног града с друге обале Дунава, Клингенберг је веровао да је Београд зрео да му падне у шаке, због метежа, проузрокованог бомбардовањем, ако обезбеди да се његова јединица прикупи на време. Имао је само 24 часа да поднесе извештај својој команди, а одлука је требало да се донесе хитно.

Клингенберг је видео шансу у томе да се пробије дубље у околину града, баш кад је један од његових људи нашао остављени моторни чамац на обали надошлог Дунава. Узимајући са собом само једног поручника и неколико војника он је форсирао подмуклу реку. Тура је била крајње опасна, јер се водена маса ваљала од истопљеног снега, са планина и провала облака. Осим тога чамац је био претоварен. Стижући на другу страну Дунава, Клингенберг је упутио натраг чамац са два војника с тим да доведу још војника пре заласка сунца. Међутим при повратку, чамац је наишао на потопљену препреку и потонуо. Клингенбергова "морнарица" је престала да постоји, остављајући капетана и шест његових људи на обали. Они су били потпуно изоловани са ограниченом количином хране и муниције.

Ескадрон је напредовао дуж пута и наишао на неколико возила британске производње са припадницима југословенске војске. Заробили су два камиона и један аутобус са двадесетак непријатељских војника. Један од њих био је пијани немачки туриста који се нашао ухваћен у клопку кад је почела инвазија. Туриста, који је говорио хрватски, био је ухапшен као шпијун од стране југословенских војника и требало је да буде стрељан. Он је још увек био пијан и несвестан своје измењене судбине. Кад се отрезнио, мислио је да се још увек налази у саставу претходног друштва, док није обавештен о капитулацији. Клингенберг га је искористио као преводиоца, при чему су могућности овог захвалног Немца биле крајње корисне.

Есесовци су продужили, користећи своје заробљенике и нешто заробљених униформи и успели да прођу неколико непријатељских контролних тачака. Они су остварили добар напредак првог дана, а да нису постали сумњиви непријатељским контролним пунктовима. Немци су додавали југословенске страже све већем броју заробљених које су скупљали успут. Становништво Београда, после неколико дана бомбардовања, пре је очекивало дуготрајну опсаду, него напад, и слабо обезбеђење које је Клингенберг сусретао падало му је директно у шаке.

Пад Београда и "Операција Меркур"

Када је капетан Фриц Клингенберг остварио свој храбри корак, упадом у околину Београда, немачке снаге су заузимале Касторију, блокирајући грчко повлачење из Албаније. Британци и Грци су предвиђали да ће им битка за Београд дати времена да среде своје положаје и ојачају попуном муниције и свежим трупама. Клингенберг је, заузимањем југословенске престонице, обавио више него чудесни подвиг оружја. Његово јединствено херојство елиминисало је потребу за дуготрајном, већ предвиђеном операцијом и запечатило судбину истуренијих снага Комонвелта на Балкану. Немачким снагама је дата прилика да се сјуре на море потискујући Британце и Грке пред собом.

Јуришни тенк модел Е из 31. тенковске чете, 5. тенковске дивизије у Грчкој, по уметничкој слици Винсента Веја . Немци су морали да заузму Југославију како би стигли у Грчку - њихов коначни циљ на Балкану

Британци, принуђени да евакуишу Крит, препустили су грчке савезнике њиховој судбини. Само месец дана касније Немци су лансирали свеукупни напад - инвазију Крита - први велики падобрански десант у историји. Да Клингенберг није заузео Београд тако брзо, ослобађајући немачке тенковске јединице и принуђавајући Британце да евакуишу Крит, операција Меркур би, највероватније пропала. Брзо немачко напредовање уловило је десетине хиљада ратних заробљеника који су, ипак, могли да буду део одбране Крита. Вероватноћа немачке победе не би била тако висока да је остало тих 20 000 британских и грчких војника више.

Што је најважније, Клингенбергово дело је надахњивало новим духом немачке војнике који су уздигли храброст из-над свега другог. Прича, која се ширила о Клингенберговом подвигу, помогла је да се створи мит о немачкој непобедивости, нарочито кад су у питању СС јединице. Ускоро су и други СС-овци уживали у сличним успесима при савлађивању изненадних препрека и постајали славни. Међутим, нико пре тога, ни после тога, не може да полаже право, да је толико допринео, као Фриц Клингенберг. Освајање престоног града са шесторицом људи, са поквареним радијом, без подршке, и без залиха муниције.

Седам Немаца осваја југословенску престоницу

После уласка у предграђе Београда, Немци су улетели у двочасовно пушкарање. Они су, на крају, одвезли у град своја заплењена возила, на којима је било много рањених заробљеника, укључујући бес-помоћног туристу. Правим чудом нико од СС-оваца није био рањен током борбе. Они су, поносно, ушли у сам центар града, све време потпуно сами, и окружени непријатељски расположеним становништвом разрогачених очију. Једини "губитак" СС-оваца био је у томе, што је један војник пао и угануо зглоб.

Немци су били запањени што их нико није напао у граду. Цивили су ишли својим послом као да се ништа није десило. Клингенберг је наредио поручнику Хансу Хосфелдеру да подигне немачку заставу, заменивши југословенску, нешто после 5 часова после подне тог 12. априла. По Клингенберговим наређењима, његови људи су почели да се надмено крећу по граду у патролама дајући становништву непогрешив утисак да су они сада власт.

Градоначелник Београда, обучен у одговарајуће свечано одело, дошао је код Немаца, комплетно са градским званичницима, као пратњом. После питања о томе шта се дешава, он се распитивао о условима предаје. Клингенберг је рекао градоначелнику да је он истурени тим испред неколико тенковских СС дивизија, и ако његова јединица, радио путем, не достави одговарајуће информације, "луфтвафе" ће наставити да сравњује град. Он је, такође, рекао да ће ваздушни напади бити пропраћени артиљеријском ватром, као и нападима оклопних и пешадијских јединица које неће никог да поштеде.

Други Немци су гледали на свог предводника, као да је полудео. Њихов радио је био оштећен и није могао да ради као одашиљач већ само као пријемник; њихова јединица је била у значајној мери удаљена, а они су били при крају са муницијом и храном. Поручник Хосфелдер је, касније, рекао свом капетану, да је промашио каријеру, додајући да би га министар пропаганде сигурно боље искористио.

Градоначелник је насео на трик и после једночасовног разговора са Клингенбергом отпочео је са неопходним потезима у циљу предаје града. Тада је, као по наруџбини, ескадрила немачких авиона надлетала град у извиђачкој мисији, па је Клингенберг искористио прилику која му се указала тог момента. Погледао је навише, и показујући на небо, подсетио градоначелника да време истиче. Клингенберг је дао реч, да, ако се инструкције буду спроводиле, неће бити никаквих даљих повреда града и његових становника. Изгледало је, да је градским званичницима, лакнуло када су то чули.

Војници и градска полиција су прихватили да положе оружје у замену за обуставу даљих немачких напада. Југословенска војска је сакупила своје оружје на градском тргу, а Клингенберг је, заједно са градоначелником, пописивао људство. Клингенберг је, затим, наредио свим заробљеницима да се сместе у 4 највећа хотела и поставио немачку стражу испред сваке зграде. Шачица Немаца је тако заробила више од 1300 војника и заузела град од 200 000 становника такорећи без испаљеног метка. Град је претрпео значајна оштећења, али не толика да би спречио домаће становништво да настави са уобичајеним животом и радом. Југословенски војници, који су се затекли ван града, несвесни шта се десило са њиховом престоницом, довозили су се у Београд само да би ту, по наредби својих претпостављених, положили оружје, оставили своја возила и упућивали се у хотеле. Сви Југословени су се покорили без оклевања.

Дочекани вином и сиром

Клингенбергови људи су се сместили у најбољи градски хотел, правећи лажне радне разговоре да појачају утисак. Нагомилали су боце вина и оружја, а два војника су се изгубила са паром домаћих женс-ких. Клингенберг је, у међувремену, консолидовао свој положај, знајући да ствари могу још да крену на горе. Ако главнина не стигне ускоро, игра ће се завршити. Његови људи су регрутовали појединце из домаћих редова да помогну у прикупљању свих мапа, полицијске картотеке и пореске архиве града.

Шефу полиције је било наређено да достави списак градских криминалаца са наведеним преступима и другим пригодним обавештењима. Све болничарке су морале да се јаве на дужност одмах, а позвани су, исто тако, и сви лекари. Сваки литар бензина и уља је преузет а друге потрепштине су смештене у посебне смештајне просторе. Болница је постала неутрална територија и целокупно здравство је задржано као гест добре воље. Клингенберг је, чак, наредио да школе остану отворене и није ничим ограничио дневно пословање. Међутим, установио је полицијски час у 8 часова увече и само грађани са пропусницом потписаном од њега лично, могли су легално да ризикују излазак из својих станова после тог времена.

Следећег дана, 13. априла, Клингенбергови људи, који су остали с друге стране реке, придружили су се свом предводнику у граду. Видећи немачку заставу, помислили су да их је главнина снага некако мимоишла. Били су запањени кад су нашли своје "изгубљене" како командују у главном граду и са домаћим становништвом које није непријатељско. Хосфелдер је рекао придошлицама шта се збило и упозорио их да наставе игру. Они су се напели из петних жила да командују свим возилима која су могли да нађу.

Клингенбергова мотоциклистичка извиђачка јединица улази у Загреб и Југославију. Његова извиђачко-обавештајна јединица била је најистуренија у оквиру дивизије "Дас Рајх"

Коначно, 13. априла, увече, претходница дивизије "Дас Рајх" ушла је у град, очекујући жестоку битку. Нису се обазирали на радио поруке, које су примили, да се град предао, верујући да је то непријатељска обмана, покушај да се немачке јединице увуку у клопку. Претпостављало се, да је Клингенберг са својим људима допао заробљеништва, мучен и принуђен да преда шифру потребну за прописну радио-комуникацију. Командант 45-ог корпуса био је толико љут, што није добио обавештајне податке, да је запретио Клингенбергу ратним судом, ако га нађе живог а заробљеног. Пре свега је испитивао да није у некој јавној кући, оцењујући да би капетан-издајник могао тамо да се нађе. Командантов бес је ускоро престао, када је сазнао зашто је његов подређени командир био тако немаран у односу на своју обавештајну дужност.

Остали делови дивизије "Дас Рајх" и придодате пешадијске јединице Панцергренадира ушле су у Београд у пуној снази, следећег дана, и уместо борбом да уђу у град, они су били дочекани вином и сиром. Југословенски заробљеници су били регрутовани да би ојачали немачку одбрану у случају каквог герилског напада. Тужно, али када је мајор сазнао да је био надигран, извршио је самоубиство.

Рапортирао је пијан, необријан, миришући на женски парфем

17. априла, Јосип Броз, више познат као Тито, синдикалац и вођа "илегалне" Комунистичке партије, прихватио је само номинално пораз и предају земље. Отишао је у планине са својим партизанима, где је, подржан од Британаца, водио четворогодишњи рат против освајача његове земље. Он ће, касније, постати председник комунистичке Југославије, која је, ипак, одбила савез са просовјетским Варшавским пактом.

Клингенберг је убедио команданта гарнизона да преда своје мапе и открије локације минских поља и ватрених тачака, као и положаје противваздушне одбране и блиских помоћних аеродрома. Постављени су маркери, који су се јасно видели из ваздуха, како би немачки транспортери могли да слећу, довозећи храну, муницију и ратне дописнике. Клингенберг је чак, искористио заробљенике да оправе оштећену полетно-слетну стазу и конфисковао неколико застарелих авиона.

Немачка обавештајна служба је предвидела, пре капитулације Београда, да ће губици југословенске војске достићи, приближно, 10 000 до 15 000 рањених и 2 000 мртвих после масовног ваздушног и артиљеријског бомбардовања и накнадних борби ради уласка у град. Цивилне жртве су предвиђене у 10 пута већем обиму. Клингенберг је бринуо за добробит својих људи, али исто тако и за судбину цивила. Није видео потребу за даљим крвопролићем у граду, поготову што су се цивили добро односили према њима, јер су знали да би могли да доживе много гору судбину.

У почетку немачка Врховна команда није веровала да је град заузет. Било је, чак, речи да Клингенберга треба стрељати што покушава да изиграва неко храбро дело. Било је потребно дводневно радно комуницирање да се убеди Берлин да је све у реду. Чак је било наређено генерал-пуковнику Паулу Хаусеру да обави личну инспекцију.

Кад је Клингенберг рапортирао својим претпостављеним, зашто није следио наредбе, био је пијан, необријан, и мирисао на парфем. После неколико минута је упитао: "Јесам ли требао да вратим град натраг?" Његово индискретно понашање било је прећутано и на немачки ратни план, сада одбачен, био је стављен печат "комплетирано". Јуриш на Грчку био је сада у првом плану. Целокупна Југо-кампања коштала је Немачку 558 рањених и 151 убијених и мање од туце изгубљених авиона. Било је заробљено више од 340 000 југословенских војника. Тачан број убијених никад се неће сазнати.

Клингенберг у Русији добија чин пуковника

Немци су оставили 10 својих пешадијских дивизија, две СС редовне и једну СС помоћну јединицу, као и 13. Оружану СС дивизију "Ханджар" , као гарнизонске посаде у окупираној Југославији. Ова, на крају поменута, била је састављена од Југословена, првенствено босанских муслимана и имала је противпартизанску улогу. Окупација Југославије је тражила живу силу и неопходна средства преко потребна за будући Источни фронт. Више Немаца је ишчезло обављајући гарнизонске дужности у Југославији него што их је било рањено током њеног освајања.

Сваки човек, додељен Клингенбергу за време Београдске операције, био је одликован за храброст и унапређен. Хосфелдер је именован за заменика командира и уписан је у СС официрску школу у Бад Телцу, где је касније постао инструктор. Данас живи у Минхену као пензионисани наставник.

За свој блистави успех Клингенберг је одликован Витешким крстом и постао је миљеник интерног круга СС-оваца. "Стари", како су га прозвали, био је, повремено, позиван у Бад Телц као инструктор за тактику и војничку иницијативу. 15. марта 1944. преузео је, као једини дипломац Бад Телца, команду над школом.

Кад је Операција Барбароса, инвазија Совјетског Савеза почињала, дивизија "Дас Рајх" је гурнута у ватру. Клингенберг се истакао код Харкова, Минска и Курска, стичући многе почасти у подухватима генерала Хајнца Гудеријана. У сваком случају заслужио је за свој Витешки крст, Венац од храстовог лишћа, што му је додељено 1943. Постао је лични миљеник Паула Хаусера, команданта Друге СС тенковске, све до Курск-Орелске операције.

Погинуо у последњем нападу своје дивизије

Клингенберг је био унапређен у чин пуковника 21. децембра 1944. Кад се положај Немачке погоршао на свим фронтовима, њему је наређено да преузме команду над 17. СС Панцер-гренадирском дивизијом "Гец фон Берлинген" и то 12. јануара 1943. године, при чему је ступио на дужност девет дана касније. Придодат XIII корпусу генерала Макса Симона 17. је бранила Западни бедем југоисточно од Сарбрикена наспрам XV корпуса америчке Седме армије генерал-мајора Веид Х. Хејслипа.

XIII СС корпус је морао да се повуче на Рајну, упорно бранећи терен између Нојштата и Ландауа. Кад је отпор коначно сломљен, 22. марта, Клингенберг се нашао међу мртвима - погинуо је предводећи своју дивизију у последњем нападу да заустави амерички талас.

Клингенбергова акција у Београду уклапала се у мистику која је окруживала СС оружане формације. Упркос злочина, који се, с правом, приписују СС јединицама, оваква дела која је показао Клингенберг, нису била нешто неубичајено међу правим професионалцима. Клингенберг је могао да следи школски наук и потпуно уништи древни град и његово становнишво, да су Југословени пружали даљи отпор. Историја цени његову храброст и акт хуманости. Шачица Немаца заробила је више од 1 300 војника и заузела град од преко 200 000 становника без иједног метка.

Напомена о аутору
Учестали сарадник часописа, Колин Д. Хитон, је аутор "Хладног ветра" и "Волхале" ("Cold Wind", "Ваhlhаllа"). За даље читање препоручује се "Командири оружаних СС формација" од Марка К. Јергера (Марк Yеrгеr) и "Хитлерови самураји - Вафен СС у акцији" од Бруса Гваријеа (Бrуcе Гуаrriе).

Превео: Д. Р.

 
| врх стране | садржај броја |  

ПРВИ БРОЈ СРПСКОГ НАСЛЕЂА ИЗАШАО ЈЕ ИЗ ШТАМПЕ НА БАДЊИ ДАН ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ 1998.


[ нови број | архива | контакт | промена језика ]
webmaster@srpsko-nasledje.co.yu


Copyright © 1998. НИП „ГЛАС“