СРПСКО НАСЛЕЂЕ
   ИСТОРИЈСКЕ СВЕСКЕ
   БРОЈ 6ЈУН 1998.
SRPSKO NASLEDJE

Космет из босанског искуства: како су терористи постали побуњеници, герилци и устаници

СРПСКА ОКУПАЦИЈА СРБИЈЕ

Пише:
Милан Николић
Опијен изјавама лидера најмоћнијих светских сила да је Космет део Србије и Југославије и да не признају никакву независност ове покрајине, овдашњи политичари и медијски пропагандисти не примећују како се у свету мења политичка терминологија и политички језик, који је већ сада претворио шиптарске терористе у побуњенике, устанике и герилце, а сутра ће њихове "ослобођене територије" прогласити независном државом

Од свих језика на свету, најенигматичнији и најопаснији је политички језик. Он има своју терминологију, кодове и шифроване поруке, које ако се добро не прочитају и не разумеју могу имати тешке последице. Тај аналфабетизам политичког језика најтеже су у овом братско-грађанском масакру платили Срби стеченом хипотеком да су освајачи, агресори и изазивачи рата.

Сада се та језичка историја понавља и на Космету. Опијени изјавама лидера најмоћнијих светских сила да не признају независност Космета и осуђују сваки тероризам, овдашњи политичари и пропагандисти свих боја, било властодржачки, било опозициони, не примећују како се у свету мења официјелна и медијска политичка терминологија о Космету, која је толико дубоко припремила јавност да се већ сада отворено говори не о албанском тероризму, већ о праведној борби Шиптара засвојуслободу!!

Та промена терминологије, као подлоге за промену политичких ставова, нимало случајно, почела је напре од албанског тероризма. Кад су крајем прошле године шиптарски терористи, до тада спорадичне акције почели све чешће и бруталније да обележавају потоцима крви и када је погинуо први терориста Халид Гецај,британски лист "Фајненшел тајмс" је 20. децембра 1997. године, био први који је албанске терористе преквалификовао у побуњенике. У том чланку "Тајмс" пише да се у брдима око села Лауше, где се догодио први жесток обрачун "рађа побуњенички покрет".

Лондонски лист је у косметску кризу увео још два нова термина, темпиране бомбе са далекосежним политичким импликацијама.


"Уморни од чекања да се обећања Ругове о државности Космета испуне и да међународна заједница интервенише, нове генерације Албанаца виде насиље и борбу као једини начин да привуку пажњу јавности на свој проблем"

("Тајмс")


Први је шиптарске терористе назвао не само побуњеницима, него и герилцима, а село Лауше "ослобођеном зоном". "Тајмс" пише тада да Ослободилачка војска Косово (ОВК) "окупља око 250 до 300 герилаца", а пошто у о време још није било толико учесталих сукоба са полицијом, док се војска још није ни помињала, лист овако објашњава узроке шиптарске "гериле и побуне":

- Уморни од чекања да се обећања Ругове о државности Космета испуне и да међународна заједница интервенише, нове генерације Албанаца виде насиље и борбу као једини начин да привуку пажњу јавности на свој проблем.

Симпатије за терористе

Ово тумачење екскалације косметског насиља било је тада готово званичан став Запада. Од тада, од децембра прошле године до данас, догодила се Дреница, свакодневни сукоби терориста са полицијом и војском на југословенско-албанској граници преко које се масовно шверцује оружје, број погинулих и рањених полицајаца, војника,терориста, а нарочито цивила, мери се већ на стотине. За тих неколико месеци међународна заједница - од ОЕБС-а до Контакт групе - променила је ту квалификацију о узроцима шиптарског тероризма, па тако шиптарски тероризам није више последица разочарања Албанаца што нису добили своју државу, већ је одговор и репресија полиције ивојске узрок и последица ескалације тероризма на Космету. Тако је специјални амерички изасланик за бившу Југославију Роберт Гелбард, рекао америчким конгресменима да се "косметска герила шири и развија захваљујући репресији српског режима и да је брутална тактика Београда помогла да ова доскора непозната група постане позната широмсвета и да зању почну да расту симпатије".

Све је то званично увеоподкуполе америчког Конгреса Роберт Гелбард, упркос ретким упозорењима, које је изнео професор права Тафт универзитета Харст Ханам, да САД тешко могу да се супротставе употреби силе Београда против албанских терориста, а да се не изложе оптужбиза хипокризију и двоструке стандарде кад не само што не осуђују већ и подржавају оштре израелске акције против ПЛО, турске војне обрачуне с Курдима и то на тлу друге државе Ирака, британска бескрупулозна обрачунавања са ИРА или чишћење војске Шри Ланке од тамилских тигрова. Да би колико-толико ублажио те оптужбе, Гелбард је нимало случајно употребио реч албански герилци а не терористи. Реч тероризам на Западу изазива језу, а гериласимпатију. Тероризам асоцира на масакр јеврејских спортиста у Минхену или на аутомобил бомбу у Трговачком центру у Њујорку, а побуњеници на америчку борбу за независност и слободу.

Најчистије етничко чишћење

Од када је у децембру "Фајненшел тајмс" трасирао нову политичку терминологију закосметску кризу, а прихватили су је готово сви западни медији и политичари. Нико више не говори о шиптарским терористима, већ о побуњеницима, устаницима, револуционарима, герилцима а "најтежа" реч су - албански екстремисти, што је у политичком речнику радикално али допустиво. Интересантно је да ову офанзиву претварања терориста у устанике и ослободиоце, предводе најутицајнији британски листови, што би се могло упоредити с аналогијом кад су немачки медији били највећи јуришници у оптуживању босанских Срба за нацизам, концентрационе логоре и етничка чишћења. Као што је код немачких медија, како рече Петер Хандке, било препознатљива психолошка матрица да кривицу за нацизам најзад поделе или пребаце и на неког другог, тако сада енглески листови предњаче у масовном покрштавању шиптарских терориста у устанике како не би морали да признају да се енглеска војска обрачунава са терористима ИРЕ, исто као и српска са терористима ОВК.


"Косовска герила шири се и развија захваљујући репресији српског режима, а брутална тактика Београда помогла је да косовска герила постане позната широм света и да за њу почну да расту симпатије."

(Роберт Гелбард)


Зато је све подређено циљу да се западној и светској јавности прећути албански тероризам. Западни медији готово више и не помињу на десетине стрељаних, ликвидираних и масакрираних цивила Срба и Албанаца запослених у државним предузећима и службама, међу њима чак и деце, бројна киднаповања и неизвесне судбине отетих, гранатирања избегличких логора, српских кућа и кућа "лојалних" Албанаца, заустављања аутомобила, возова и аутобуса, претресе, малтретирања и застрашивања путника, ликвидације Албанаца католика који одбијају да се прикључе шиптарским исламским терористима - што су све типични акти и обрасци тероризма. Док су Србе у Босни оптуживали за нацистичку идеологију етничког чишћења, данас више нико на Западу не оптужује Албанце за етничка чишћења и протеривање последњих породица Срба из многих косметских насеља.

Истовремено док западни медији и политичари прећуткују све што иоле мирише или идентификује ОВК као терористичку организацију, дотле буја поплава сентименталних написа о ОВК као устаничкој и герилској војсци која себоризаослобођење Космета од српске окупације. Тако лондонски "Гардијан" пише да је због бруталне репресије београдског режима, за само два месеца, од марта до маја 1998. године, број герилаца од 150 нарастао на 12 000! Ако се присетимо да је "Фајненшел тајмс" у децембру прошле године написао да језгро терориста на Космету броји око 300 људи, ни ова омашка није случајна јер се бројка 150 садржи у 12 000 дупло више него бројка 300 и то осамдесет пута за само два месеца што за толико пута увећава и српску репресију на Космету. Атурепресију "Вашингтон пост" је већ назвао агресијом: "Космет, територијакојувећина Американаца не може да пронађе на мапи изненада је побудило нашу политичку пажњу, као храбра, неоправдана и недужна жртва српске агресије". Зар треба подсећати да је од те речи "агресија" и започела сатанизација Срба у прошлом рату и како је она плаћена.

Српска штампа и албански родољуби

"Гардијан" пише да је ОВК у стању сваког тренутка да наруши српску контролу у покрајини и да већ сада контролише 40 одсто територије Космета. Овом герилском војском, која оперише у групама од три до пет бораца, руководе бивши официри ЈНА или отпуштени албански полицајци, од којих су семноги борили у хрватском и босанском рату на страни Туђмана и Изетбеговића.

Бројни западни извештачи са Космета будно пазе да им се не омакне да чак и натукну да су Албанци исламисти као што су за муслимане у Босни користили термин Бошњаци а не муслимани како би код западног читаоца избегли сваку асоцијацију на најканцерогенијиоблик тероризма - исламски фундаментализам. Док су завреме рата у Босни западни медији Србе називали агресорима, а не људима који се у грађанском рату боре с комшијама за своја огњишта, сада лондонски "Тајмс" пише како се "Албанци од 30 до 60 година заклињу да ће бранити до последњег своје домове и своје породице".


"Косово, територија коју већина Американаца не може да нађе на карти, изненада је пробудила нашу политичку пажњу, као храбра, неоправдана и недужна жртва српске агресије"

("Вашингтон Пост")


Оно што би у нормалним земљама било зачуђујуће, а овде то одавно није, ову терминологију прихватио је и добар део овдашње српске штампе. Тако Бранислав Милошевић, пише у "Нашој Борби" о "смртоносним чаркама српске полиције и албанских родољуба", коментатор Стојан Церовић о "Надуваним причама о упадима из Албаније", и то истог дана кад је у обрачуну с албанским терористима погинуо граничар војник Ђула Дорн, а извесни Драгољуб Петровић да су циљеви "ОВК својствени герили". Хелсиншки одбори за људска права из Србије, Црне Горе и Космета, упутили су отворено писмо председавајућем ОЕБС у којем кажу да је због свакодневног насиља и репресије над Албанцима "статус кво мирног отпора Албанаца завршен". Они ОВК називају "такозваном" и говоре о њеним нападима на полицију и војску, а не помињу терористичке ликвидације десетина недужних цивила, стараца, деце, поштара, лугара, протеривање Срба, ноћне препаде, гранатирања, масакрирања, свакодневне сахране недужних жртава терора. Аутори писма кажу да је "дијалог немогућ док једна, српска страна тлачи другу албанску страну". У целом писму ни једном није употребљена реч "тероризам и терористи".

Позив на војну интервенцију

Било би потпуно неинтелигентно подсећати шта значи ова промена политичке терминологије, кад смо пре само седам година доживели како се нове језичке и терминолошке квалификације претварају у конкретне политичке акције са дугорочним, па и смртоносним исходима, од санкција до бомбардовања. Ако се једна класична терористичкаорганизација преквалификује у ослободилачку, герилску и устаничку војску, која за само два месеца од 150 прерасте у војску од 12 000 људи (што по пропорцији значи да ће она за три месеца бројати милион "устаника"!), онда то у политичком језику не значи тероризам, него рат. А за рат међународна заједница има потпуно другачије аршине, мерила и правила него за тероризам. Против тероризма међународна заједница даје свакој држави одрешене руке, а за рат даје одрешене руке самој себи што у буквалном преводу значи најјачим силама које њоме владају.

Када је крајем априла лондонски "Тајмс" написао да је ОВК "сељачка војска, која је спремна до смрти да се бори са смешно мало оружја, које су успели да прошверцују, против тенкова и оклопних возила, која су у инат међународној заједници тамо разместилесрпске власти",било је то отворени позив међународној заједници да интервенише, у истом оном значењу у којој се то одсветских познатих људи (Маргарет Тачер, Гликсман, Сорош и други) петицијом тражило од Клинтонада бомбардује Србе у Босни како би се "зауставио масакр ненаоружаних и голоруких Бошњака од стране српских агресора".

На ефекат се није дуго чекало. "Гардијан" и још неколико познатих листова, који фромирају не само јавно већ и државничко мњење, позвали су међуна-родну заједницу да интервенише на Космету.

- Спољни свет - пише "Гардијан" - мора бити спреман и за интервенцију, ако ништа друго, а оно из хуманитарних побуда. Део међународних снага, које овог лета завршавју мандат у Босни, треба послати у Албанију и Македонију да спрече могуће крвопролиће.

Да би тај позив имао још убедлјивији кредибилитет "Гардијан" преноси изјаве "очевидаца" о зверствима југословенске војске у албанским пограничним селима. Угледна организација "Амнести интернешенел" позива власти у Србији и СРЈ да "зауставе убијање, мучење и малтретирање становника Космета и да спрече уништења доказа о злочинима у Дреници". Тужилац Хашког трибунала Луиз Арбур је такође најавила да ће Суд почети с прикупљањем доказа о "повреди међународног хуманитарног права" која су се десила на Космету током ове године. Ни "Гардијан", ни "Амнести интернешенел", ни Луиз Арбур ни једном речи не говоре о свакодневним злочинима шиптарских терориста над цивилима, нити од њих траже заустављање насиља, нити против њих најављују покретање истраге и суђења. Нико од њих више не позива Ругову, Фатоса Наноа и друге шиптарске политичаре да осуде тероризам ОВК или се од њега ограде.

Племенска свест

Уместо тога, сасвим озбиљно ибез икаквих коментара, преносе се њихове смешне и неозбиљне изјаве да је ОВК "фантомска организација коју је измислила српска полиција" и да они немају никакве везе, ни утицаја на ОВК, иако је Ругова од једног западног политичара тражио материјалну и оружану помоћ за ову организацију а Ветон Сурои признао да Ругова може ако хоће да заустави акције терориста.

Осим тога, одавно, још из литературе је врло добро познато устројство шиптарске заједнице у којој све функционише строго племенски дисциплиновано, хоризонтално и вертикално. Нема ту никаквог самосталног деловања, искакања или слободних стрелаца изван племенских оквира и циљева, што се најбоље показало на суровим ликвидацијама оно мало Шиптара који су се усудили да раде у државним службама. Према томе, Ослободилачка војска Косова, Руговин Демократски савез, албански студенти или Друштво књижевника Косова, све је то једна повезана и синхронизована племенска целина у којој свако извршава строго постављене задатке у борби за независни Космет. Код такве племенске свести наиван је сваки одговор албанских политичара да они не знају шта ради друга рука ОВК или да с њом немају везе.

Код такве племенске свести много је лакше и одговорити на питање које намерно још нико овде, ни у свету није поставио: зашто се тек сад појавила у својој жестини једна шиптарска терористичка организација, ескалирало насиље и букнула криза на Космету свом снагом 1998., кад је то могло у сваком тренутку током сваке од ових седам година распада Југославије? Пошто је све синхронизовано, споља и изнутра, онда није нимало случајно што се то није догодило током свих тих година, него сада када је "пацификована" Босна и Република Српска.

Терористи као преговарачи

Само је питање дана када ће НАТО стационирати своје трупе у Албанији на граници према Југославији. У овом "терминолошком рату" израз "слободна зона" има посебно додатно значење. "Слободна територија" која је све чешће у медијској употреби на Западу не значи само да се на Космету тероризам претвара у ослободилачки рат, већ би то дало одрешене руке великим силама и НАТО да преко "слободне територије" отворе "хуманитарно-санитарни коридор" кроз које би несметано текле реке "устаника", избеглица и оружја. Следећи корак би било ства -рање "зоне забрањених летова" као у Босни све до директне интервенције, по истом сценарију који је већ виђен у Републици Српској Крајини и Републици Српској.

Последица овог политичког вокабулара о Космету, постепено отварају врата још за многе Пандорине кутије. Једна од њих је већ у промету. То је укључивање ОВК у политичке преговоре власти и албанских политичара у разрешењу косметског чвора. На Западу нико и никада не помишља да преговара с терористима. То је принцип од којег се не одступа. Ни кад је реч о обичној отмици, а камоли о политичким преговорима. Блискоисточни и северноирски преговори нису могли да почну све док се ПЛО и ИРА нису одрекли тероризма као политичког деловања. Сада када је затражено учешће ОВК у преговорима, нико није затражио да се ОВК одрекне тероризма и прекине своје терористичке акције. То је још једна цена терминолошког претварања терориста у герилце и побуњенике.

Финале терминолошког рата-независна држава

Финале овог политичко-језичког заокрета о Космету тек је почело да се помаља иако га сви на Западу тренутно одбијају као неприхватљиво. А то је независни Космет. Његова ампутација од Србије. Стидлјиво га је наговестио "Њујорк тајмс", а сасвим отворено британски историчар Ноел Малком:

- Запад би требало да подржи стварање независног Космета - каже Малколм - и ослободи се погрешног страха да би се тиме створио опасан преседан према којима би и етничке групе у другим државама, а пре свега Албанци у Македонији, могли да створе своју државу.

То се по Малколму неће догодити јер би се отцепљење од Космета могло извести по истом титовско-комунистичком сценарију распада Југославије по републичким шавовима. Космет је по Малколму имало статус аутономне покрајине у Србији, мада је функционисало као конститутивни део југословенске федерације. Елем, каже Малколм, све је једноставно: стара Југославија се распала на конститутивне државе, па и Космет има исти третман.

Холбруковање историје

Малколм, за кога академик Екмечић каже да никада није био историчар већ уредник листа "Спектатор", за време овог рата написао је књигу "Босна - кратка историја" у којој је тврдио да је Босна одувек била искључиво муслиманска земља, у којој ислам нису донели Турци, већ арапски трговци много векова раније. Срби ту никада нису живели, већ су у Босну дошли пред најездом Турака и донели православље. Нису донели чак ни ћирилицу, све што је у Босну дошло, дошло је из Хрватске (која узгред тада није ни постојала) и Западне Европе.

Већ ово довољно говори какав је стручњак и "историчар" Ноел Малколм. Али не треба бити подругљив и потцењивати овакву врсту "стручњака за Балкан". Он је посадио семе. Треба имати дуже памћење од косе па се подсетити да је Бушова администрација уочи сепарације Титоленда упорно понављала да се она противи распаду Југославије. И ту тезу је дуго заступала. Зашто не би америчка администрација поново променила мишљење и поред сталних заклињања да нема независност Космета? То не би било ни први, ни последњи пут. Уосталом, то је Клинтон већ демонстрирао на термину "тероризма" и "гериле". Не би је спречило ни Малколмово аматерско тумачење распада Југославије, јер чак ни Бадинтерова комисија, која је поставила идеолошко-правну платформу за комадање Југославије, није признала право покрајинама да могу да се издвоје у засебне државе као остале републике. Ако би се прихватио Малколмово тумачење, онда би Војводина постала самостална држава. Смешно јесте, али зар многе смешне и трагичне ствари нису постале реалност и то за пола живота једне генерације.


"Ослободилачка војска Косова је сељачка војска, која је спремна да се, са смешно мало оружја које је успела да прошверцује, до последњег бори против тенкова и оклопног оружја, које је, у инат међународној заједници, тамо распоредила српска власт"

("Грађанин")


За време овог последњег рата позивање Срба на историју и историјско право проглашено је митоманијом као анахроно стање политичке свести. Чак је уочи Дејтонских преговора булдожер-дипломата Ричард Холбрук поручио Србима: "Само без историје и сличних срања". Без историје, Срби остадоше без Дрвара, Петровца, Книна, Српског Сарајева и многих других градова у којима су вековима живели. Сада уочи разговора о Косову Холбурк је променио мишљење и поручио: "Обе стране, и српска и албанска, Космету придају емоционални и историјски значај и то је оно што овај проблем чини компликованијим од Босне. Косово је свето и Србима и Албанцима, што ме неодољиво подсећа на Јерусалим".

На страну питање Холбруку где је то видео албанске светиње на Космету и зашто би Космет заСрбе био историјски-емоционално значајно а Босна или Книн не, али ако се Холбрук сада присетио историје, онда то сигурно није учинио због оних којима је једном поручио да забораве историју и слична с... А историју изгледа нико краће не памти од Срба. И сада збуњени и апатични посматрају како се мења постепено политичка, лексика о Космету. И даље верују у оно што их уверавају. Као што су их уверавали у Книнску крајину, Источну Славонију и Српско Сарајево док нису остали без њих.

Уосталом, европска сателитска ТВ станица "Еуроњуз" је ту поделу већ направила. На европској мапи метеоролошке прогнозе, ова станица је до сада обележавала границе СР Југославије као јединствене државе. Од краја маја, истим линијама којима су одвојене европске државе, СРЈ је одвојена и подељена на Црну Гору, ужу Србију, Војводину и Космет. Ко помисли да је то случајност или омашка нека оде на ремонт памћења од пре једне године, када је управо на метеоролошким мапама, бивша Југославија подељена по републичким границама касније новостворених држава.

 
| врх стране | садржај броја |  

ПРВИ БРОЈ СРПСКОГ НАСЛЕЂА ИЗАШАО ЈЕ ИЗ ШТАМПЕ НА БАДЊИ ДАН ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ 1998.


[ нови број | архива | контакт | промена језика ]
webmaster@srpsko-nasledje.co.yu


Copyright © 1998. НИП „ГЛАС“