СРПСКО НАСЛЕЂЕ
   ИСТОРИЈСКЕ СВЕСКЕ
   БРОЈ 7ЈУЛ 1998.
SRPSKO NASLEDJE

Ј КАО ЈУНАШТВО
КАКО СУ ПАТРИОТИ ПОСТАЛИ ИДИОТИ?

Пише:
Павле Цетински
"Било је код Срба, безумних јунака, али и туроња, горостасних кукавица", записао је Милош Црњански у Сеобама.

Данас, већ би се могло рећи да се међу туроњама нађе и понеки Србин јунак. И ни то не би била најст-рашнија трагедија да ови први не гледају ноншалантно и презриво на патрљке удова ових других... Да им се не смеју, супериорно и грохотом, видећи у њима идиоте који себе сматрају патриотама... Отаџбина (за "другове" - домовина) брани се миром, розањем куглица леда у чаши "чиваса", поред грмова јоргована, у поетичном месецу јулу, на Дедином брду!

Култ јунаштва, ма како се он култивисао и дизајнирао, један је од кључних елемената за опстанак сваке, не само националне заједнице. Екипа, памћење, ментална археологија, то је онај моменат (рецимо: софтвер) који одређује циљност и идеал јунаштва.

Српска епска вертикала и њезини циклуси (косовски, хајдучки, ускочки...) преплављени су тематиком јунаштва. Задржаћемо се, у анализи на неколико важних тачака. Ево шта каже незаобилазни Јован Цвијић о јунаштву код црногорских, динарских српских племена:

"Њихова историја за последњих пет векова је историја највећег јунаштва које се може замислити. Нека њихова дела превазилазе машту. Човек се развијао само у духу јунаштва, кадшто, изгледа, до себичности и окорелости. Постојао је једино јунак. Јуначка сујета, јуначки понос и охолост су, ако се тако може рећи, безгранично истицани. Оно што је испуњавало живот сваког члана племена, основна мисао у животу, било је јунаштво. Чим изиђе из колевке дете почиње "трчати за славом и споменом".


Зашто је Ђујић својим четницима поручивао:
"Припашите прегаче, а пушке дајте женетинама!"


У међувремену инжењери људских душа, у својим епруветама, правили су од Његуша, Куча, Бјело-павлића, Пипера, Васојевића... нову нацију па је прича о црногорском јунаштву почела да се исказује кроз примеренију усмену форму - вицеве...

"Намјери се јунак на јунака,
Дели Муса на Краљевића Марка..."

Нигде тај страшни даса, "народни песник", искрен, духовит, ненадмашан, никје показао свој генијални смисао за персифлажу као у песмама о Краљевићу Марку. Тумачи склони патетици (а који то Србин није) из ове чувене песме увек наводе два, по њима кључна стиха:

"Јао мене до Бога милога,
Ђе погубих од себе бољега..."

Овај двостих, који указује на Марково осећање после победе у овом мечу (мешавину искрености и покајања) хоће заправо да затамни голу чињеницу да је Марко сјарио Муси "на кварно" (што у београдском аргоу значи: више вешто него покварено). А песма говори о том кључном моменту (вила Равијојла, у овој сцени "моралише" и саветује Марку како да среди Мусу Арбанусу (!) после Марковог директног позива да му помогне:

"Срамота је двоје на једнога;
Ђе су тебе гује из потаје?
Гледа Муса брду и облаку,
Откуда оно вила проговара.
Маче Марко ноже из потаје,
Те распори Мусу Кесеџију
Од учкура до бијела грла..."

Зашто Срби морају да моралишу кад победе противника? Не тражите тај одговор од писца овог текста јер је и он Србин! (Боље би Србима било да се на овом месту упитају о стварном односу принца Марка и виле Равијојле и тако испитају подземље свог чудноватог либида).

Тако је, као, било а сад смо ту где смо. У најновијем рату (боју) који тако упорно траје, изазивајући зевање (а трајаће још дуго јер су нас назвали "регионом") чудно бејаше српско јунаштво! Прецизније, још чуднија су правила која су дефинисала јунаштво. Противно искуству хиљаду триста каплара синчићи актуелне "српске" елите шмрчу кокаин на журкама у Лондону или на Тајланду са синчићима "противника" њихових татица. Касни титоизам на делу!

Уочљиво је да српска страна (читај: "југословенска") досад није беатрификовала ниједног јунака. Ту и тамо, провидним пропагандним кампањима у јунаке су покушали да произведу понеког полицијског манекена. Онда, пропагирани су "пантери", "лавови", "гепарди", а они који су гњили у рововима, мислећи на полугладну сиротињу код куће називали су себе "воловима", "магарцима" ... Не знајући ни сами да ли се ругају себи или "портпаролима".

Кад је горела западна Славонија, првог маја 1995. године, на празник рада, кад су у стотом дербију ратовали партизани против своје звезде, један официр ЈНА (ВЈ), у блоку 45, истресао је таштине тепихе, чудећи се јер је знао да се, и случају импотентног државног удара у Гвинеји морао јављати дежурном официру... За то време у кафићу преко пута Јасеновца, на другој обали Саве, у Босанској Градишки, докони српски јунаци (по наређењу) гледали су како јуначне хрватске бригаде ћерају пред собом српске баке и нејач ... Од крајинско-книнске војске на лице места, као једина српска јединица стигли су кнински "минђушари", градска хипи дружина, склона "вутри", да својим јунаштвом спаси свој род од срамоте пред Богом, у исто време док су стасите книнске делије (они са брчинама као са хајдучке потернице) ломили чаше по пазовачким крчмама...

Оно што је некад, дакле, изазивало дрхтавицу уз гусле, дамас изазива подсмех већине којој цури маст низ браду...

Јунаштво је, кажу они који су (заиста јуначки) успели да сачувају своје сизовске привилегије, врло проблематичан спорт!

Кад су кнински Срби (али у "оном" рату: 1941/42.) почели да малаксавају, Момчило Ђујић им је саветовао:

"Припашите пречаге, а пушке дајте женетинама..."

Српска пушка данас је у сукњи, дакле. Ништа зато. Тако је било и у сутону прошлог, деветнаестог века. Тада је Бранислав Нушић написао песму "Погреб два раба" у којој је, и он, саветовао: "Зато српска децо не гините џабе, уместо хероја постаните бабе..."

Због своје болне ироније Нушић је одлежао сто један дан у пожаревачком затвору. Они који су га судили скочили су, на почетку новог века, с терасе Двора...

Аналогије су ђавоља работа! Ако се већ не остварује прогноза друга Маркса: Историја се понавља, најпре је трагедија, а псоле комедија...

 
| врх стране | садржај броја |  

ПРВИ БРОЈ СРПСКОГ НАСЛЕЂА ИЗАШАО ЈЕ ИЗ ШТАМПЕ НА БАДЊИ ДАН ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ 1998.


[ нови број | архива | контакт | промена језика ]
webmaster@srpsko-nasledje.co.yu


Copyright © 1998. НИП „ГЛАС“