СРПСКО НАСЛЕЂЕ
   ИСТОРИЈСКЕ СВЕСКЕ
   БРОЈ 9СЕПТЕМБАР 1998.
SRPSKO NASLEDJE

Како су Турци 1867. године предали србима Београд, Шабац, Смедерево, Кладово, Ужице и Сокол

ЦРНА ГОРА ЗА ПОЧЕТНИКЕ

Пише:
Ђуро Поповић и Јован Рогановић
У ЗЕМЉОПИСУ КЊИЖЕВНЕ ЦРНЕ ГОРЕ ИЗ 1895. године, којег су свеа деца трећег разреда основне школе морала да науче пише и ово: "У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их на 300.000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати да смо СВИ СРПСКОГА ПОРИЈЕКЛА СРПСКЕ НАРОДНОСТИ". Овај уџбеник за основце ваљао би данас докторима наука на Цетињу

Људи живе у кућама. Гдје се више кућа налази у близини, зове се село или варош. Од више села постаје племе. Неколико племена састављају нахију, а више нахија државу.

Ми живимо у држави која се зове Књажевина Црна Гора и то је наша домовина, којом влада књаз. Њу састављају десет нахија.

Око свакога села или вароши налази се: или брдо, или ријека, или равница, а тако исто и у племену и у нахији; а све што се налази у њима, то се налази и у држави, јер се држава из њих саставља.

Свако село, племе и нахија има своју границу, да се зна колико обухвата земљиште и гдје се налази. Па тако и наша домовина Књажевина Црна Гора има границе свога земљишта.

Сви људи који живе у нашој домовини јесу Срби, и већином су православне вјере, а има их неколико римокатоличке и мухамеданске.

Осим нас у Црној Гори има још Срба који живе по другим српским земљама. Неки су, као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином.

Сваки Србин у Црној Гори треба да искрено и свесрдно љуби своју слободну домовину - Црну Гору и свога књаза, који се очински стара о њој и о нама; па зато треба сваки да је научи и позна, и да је сваки од непријатеља чува више него свој живот.

Карта Црне Горе објављена у француским новинама

Тако исто Србин у Црној Гори дужан је љубити и познати своју цјелокупну домовину - све српске земље, у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби. Ниједан Србин и Српкиња, ма које вјере били, не смију пожалити ни живот ни имање за општу српску слободу, добро и благостање. Треба да је брат мио, ма које вјере био, јер тешко брату без брата.

Катунска нахија

Границе. Ова нахија заузима доста велики дио земљишта на западној страни Црне Горе, а граничи: са сјевера никшићском нахијом, са истока брдском, љешанском и ријечком; са југа љешанском и ријечком нахијом и Боком Которско, а са запада Боком Которском и Херцеговином.

Племена. У овој су нахији једанаест племена: Цетиње, Његуши, Ђеклићи, Бјелице, Пуце, Озринићи, Рубине, Грахово, Пјешивци, Загарач и Комани.

Планине. Највеће су планине у овој нахији: Ловћен, који се налази на западној страни Цетиња. Највиши су му врхови Штировник, који је висок 1723 метра и Језерски врх, који је добио име од малога језера које се под њим налази. На Ловћену је црквица у којој је гроб највећега српскога пјесника владике Рада господара Црне Горе. Ставор, Пусти лисац, Чевски лисац и Гарач.

Равнице. У овој су нахији само три омања поља: Цетињско, Његушко и Граховско.

Воде. Ова нахија има двије мале ријеке: Заслапску и Граховску.

Путеви. У овој нахији има колски пут, који се спаја са Боком Которском и Ријечком нахијом а иде преко Његуша и Цетиња. Има још два коњаничка пута: један, што спаја Катунску нахију са Никшићком и други од Цетиња до Грахова преко Ћеклића и Цуца.

Знатна мјеста. Гливно је мјесто у овој нахији Цетиње са 2000 становника, које се налази на Цетињскоме пољу. Цетиње је престолница Црне Горе и средиште цијеле земаљске управе. Цетињске су знаменитости: манастир под Орловим Кршом, којега је сазидао владика Данило Петровић, у којему се налази свето тијело владика Петра И, Гробови: књаза Данила И и његова брата великога војводе Мирка, оца књаза Николе И; црква Свете Госпође задужбина књаза Николе И подигнута на развалине манастира Ивана Црнојевића; Влашка старинска црква; Зетски дом, који је подигнут добровољним прилозима у славу и спомен ослобођења Зете и за просвјетне цијељи; Болница - задужбина књаза Данила И; Обзовица водовод, задужбина велике руске књагиње Милице рођене Петровић Његош. На Цетињу се налази: књажев двор, насљедников дворац, државни савјет, министарства, митрополија, велики суд, варошка управа, државна штампарија, општина, основна мушка и женска школа, полугимназија, богословско-учитељска школа и виша женска школа. Цетиње је два пут спаљивано од Турака, али су га прибјегли Срби у Црној Гори изнова подизали.

На Цетињу се налазе и посланства страних држава.

У овој се нахији још налази мала варошица Хумац у граховскоме племену, са основном школом и телеграфом.

Још су знаменита мјеста: Његуши, одакле је поријеклом владајућа породица Петровић Његош; основатељ ње је владика Данило, по наредби којега је извршен догађај по цијелој држави 1702 године на Баднји дан ноћу и тијем очувана српска државна самосталност. Његуши имају основну школу и телеграф; Трњине, село у цуцкоме племену у коме су Срби страшно побили Турке из два пута 1706. и 1716. године. У другоме боју заробљено је седамдесет и пет ага и бегова. Бојице, село у врху цетињскога поља са лијепом црквом и основном школом. Ово је мјесто познато из догађаја 1702. године; Чево, које се налази у Оз-ринићком племану, знатно је због тога што је ту владика Василије, господар Црне Горе, трећи владар из данашње владајуће породице Петровић Његош потукао Турке 1756. године са малом војском; и што је родно мјесто наше владарке књегиње Милене; Граховац, који се налази више Граховскога поља, знатан је што је ту велики војовда Мирко одржао побједу над Турцима 1858. године. Близу варошице Хумца налази се Челин-ски Поток у коме је погинуло једанаест Петровића у боју.

Поднебље. У овој је нахији поднебље зими студено, а љети је умјерено топло. У њој добро успијевају од усјева: кукуруз, пшеница, раж, кртола као и нека поврћа. Од шумскога дрвећа расте: дуб, јасен, бор, буква и друга. Од домаћих животиња особито се гаје: козе, овце, говеда, коњчад; а од дивљих, по горама може се наћи: вукова, лисица, зечева и других.

Географска карта једне од нахија - Васојевића

Становништво. У овој се нахији народ занима понајвише сточарством и земљораднјом и нешто трговином. У њој се производи добар сир, а особито је на гласу његушки. Како је земљиште у овој нахији врло кршевито и планинско, то је народу овдје тешко живљење, а занатима се не занима. Народ је здрав и врло снажан, а домаће уређење могло би бити много боље.

Ријечка нахија

Границе. Ријечка се нахија налази југоисточно од Катунске, а граничи: са сјевера Љешанском нахијом, са истока Љешанском и Зетском и у неколико Скадарским језером; са југа Црмничком, са запада Катунском и нешто мало Боком Которском.

Племена. У овој нахији има четири племена: Цеклин са Цеклинском жупом и Косијерићима. Добарско село са Добарском жупом, Љуботин и Гра-ђани.

Планине. У овој нахији нема планина и највећа су брда: Цеклинштак, Костадин, Бобија, Добрштак, Виран, Дебељак и Вртијељка на којој је била битка 1690. године у доба кад су Црном Гором владали митрополити из разних племена.

Равнице. У овој нахији налази се Ријечка равница на сјеверној страни Скадарскога језера.

Воде. Кроз ову нахију теку ријеке: Црнојевића, која извире из Ободске пећине и увире у Скадарско језеро, на којој се налази фабрика за оружје и ободски млинови. По истој плове и мали параброди. Мала Морача и Каратуна. Овој нахији припада у неколико сјеверни дио Скадарскога језера.
Путеви. Ову нахију спаја са Катунском колским пут од Цетиња до Ријеке, а са Зетском од Ријеке до Подгорице преко Љешанске нахије. Коњанички пут иде до Данилова Града. Водом се може пловити по ријеци Црнојевића и по Скадарском језеру до Вира, Скадра и Плавнице.

Знатна мјеста. Једина варош у овој нахији јест Ријека, која се налази под брдом Костадином с лијеве стране ријеке Црнојевића, а има око 500 становника. Љети је у њој велика врућина, а зими је доста топло. Овдје је књаз подигао зимски дворац Њесковац. На ријеци постоји управа вароши, општина и телеграф. У близини на супрот вароши Ријеке, на десној обали ријеке Црнојевића уздиже се брдашце Обод, на коме је некадашњи владар Црне Горе Иван Црнојевић сазидао био град 1482. године. Овдје је данас основна школа и црква. Град Обод још је стога знатан, што је ту била прва српско-словенска књига штампана 1493. године. Царев лаз, који се налази између Љешанске и ријечке нахије гдје је владика Данило са малом војском побједио шездесет хиљада Турака, од којих је око двадесет хиљада пало мртвијех на бојишту. Жабљак, је знатан јер је био негда престолница Зете. Њега је сазидао Стеван Црнојевић. Данас је тврђава. Око њега је племе Цеклин и Љуботин много крви пролило. Добрско село знатно је због тога, што је у њему манастир, у коме је владика Данило учио школу и постао владар Црне Горе. Овај је манастир из доба кад су Црном Гором управљали владике из разнијех племена. У њему је још тада живио владика Саво Очинић. За Костадином на Мрацељу и Метеризима биле су жестоке и крваве битке 1862. године са Турцима. Острво Врањина у Скадарскоме језеру знатно је јер је на њему био манастир из старога доба у којему је била митрополија зетска, док је још Зета била држава. Наново га је подигао књаз Никола И. Острво Ком у Скадарскоме језеру; на њему је гроб Стевана Црнојевића, некадашњега владара Зете. Острово Лесендро у Скадарскоме језеру са тврђавом. Око овијех острова у Скадарскоме језеру племе Цеклин и Љуботин много су крви пролили, због чега су изашли на глас као први јунаци на води. Каруч, Ђурђево око, Рањ, Базагур и Плоча чувени су риболови. На Каручу је била битка 1862. године.

Поднебље. У овој је нахији поднебље угодно. У њој успијевају добро сви наши домаћи усјеви и сваковрсно воће: смоква, мурва, лоза, шипак и други. Горе су обрасле: дубом, јасеном, рујевином, зановети и другим дрвећем. Домаће животиње има мало усљед тога што немају гдје пасти, а од дивљачи има највише зечева, лисица и куница.

Становништво. У овој се нахији народ занима, осим земљораднјом и сточарством, риболовом и трговином. Из исте нахије извози се на продају разна риба, а највише суха укљева и руј.

Слика са борбеног положаја - објављено у француским новинама прошлог века (Из колекције Моме Марјановића)

Народ је здрав, носи се и држи врло чисто, а и домаће уређење боље им је него по другим нахијама.

Црмничка нахија

Граница. Ова нахија налази се јужно од Ријечке, а граничи: са сјевера Ријечком нахијом, са истока Скадарским језером; са југа Приморском нахијом а са запада Боком Которском.

Племена. У овој су нахији племена: Подвор, Бучеле, Сотонићи, Дупило, Глухи до, Бољевићи, Лимљани, Сеоце, Шестани и Крајина.

Планине. Највеће су планине у овој нахији: Суторман, Острик, Созина, Тројица и Расоватац.

Равнице. Средином ове нахије пружа се раван Црмничко поље.

Воде. Овој нахији, у колико је дотиче, припада Скадарско језеро; а кроз Црмничко поље теку ријеке Црмница и Ораоштица, које се састају у близини варошице Вира и утичу у Скадарско језеро под именом ријека Вирштица.

Путеви. Кроз ову нахију начињен је колски пут преко Сутормана од Вира до Бара, који је спаја са приморском нахијом и Јадранскијем морем; а водени пут је спаја са Ријечком нахијом од Вира до Ријеке.

Знатна мјеста. Једина варошица у овој нахији јест Вир, који се налази на утоку ријеке Вирштице у Скадарско језеро. Има своју варошку управу; телеграф, пошту и тврђаву, коју је сазидао владика Раде. Свакога петка је на њему жива трговина. У близини варошице налази се брдашце Бесац, на коме је у догађају 1702. године на Баднји дан ноћу погинуло седамдесет Срба на Дупила. У овој нахији још су знатна мјеста: Крњице, гдје је наша војска у рату 1860. године заробила шест стотина Турака; Каручи, гдје је Иван Црнојевић, некадашњи владар Црне Горе петнаест хиљада Турака потукао; Бољевићи, у њима се родио владика Рувим, који је племе Куче обратио у православну вјеру; Брчеле, гдје су понекад становали зетски владари Балшићи. У Брчелима је манастир у коме је живио и умро "Лажни цар Шћепан Мали." Бољевићи, Брчеле, Сотонићи, Годиње и Крајина знатни су јер тамо рађа добро грожђе, од кога се добива чувено црмничко вино. Чувени су риболови: Модра ока, Јесен, Радуш и Лука Крњичка.

Поднебље. У овој нахији је поднебље благо и умјерено, успијева свако воће а особито смоква. Земљиште је врло плодно. Сију се познати домаћи усјеви а горе су обрасле дубом, јасеном, цером и другим дрвећем. Од дивљачи се налази лисица, зечева, куница и других. А од домаћих животиња гаје се овце, козе, говеда и коњчад.

Становништво. Највише се народ у овој нахији занима земљораднјом и сточарством, трговином вина и риболовом. Из ове нахије већином иду људи по свијету, да штогод зараде. Народ је побожан, радан, доброга здравља а чисто се носи.

Приморска нахија

Граница. Ова нахија заузима најјужнији дио Црне Горе и граничи: са сјевера Црмничком нахијом, са истока Скадарским језером; са југа ријеком Бојаном, која је раздваја од Албаније, а са запада Јадранскијем морам.

Племена. Ова се нахија не дијели на племена, као остале нахије, већ на два округа: Улцињски округ од ријеке Бојане до планине Можуре и Борски округ од Можуре до Сутормана.

Планине. Највеће су планине у овој нахији: Румија, која је висока 1594 метра, Лисањ, Суторман и Можура; а брда су Бривска гора и Бијела гора.

Равнице. У овој нахији највеће су равнице: Улцињско поље, које се налази уз ријеку Бојану; Барско и Мркојевићско.

Воде. Ову нахију обухвата са западне стране Јадранско море а са источне Скадарско језеро. Ријеке су јој: Бојана, која извире из Скадарскога језера, а увире у Јадранско море; Међуреч, извире испод Лисина, протиче кроз језеро Шас и увире у ријеку Бојану; Бунар извире испод Румије а тече испод Бара и Жељезница извире испод Сутормана а обије утичу у Јадранско море. Језера су Зогај и Шас. Како је Улцињско поље подводно, то је од Улцињскога блата до мора начињен канал којим вода отиче, те се поље унеколико исушује.

Пристаништа. Ова нахија има на мору четири пристаништа: Бар, Улцињ, Валдинос и Свети Никола.

Путеви. Ову нахију веже са Црмничком колски пут од Бара до Вира, а водом се преко мора може пловити од Бара до Улциња. Јадранско море спаја Црну Гору са осталим свијетом.

Знатна мјеста. Највећа варош у овој нахији јест Улцињ у Улцињском округу, налази се на обали Јадранскога мора и има око пет хиљада становника. У њему су становали најстарији српски владари жупани, а послије њих Немањићи и Балшићи. У Улцињу се налази Књажев дворац Ратислава, двије православне цркве, једна је задужбина књаза Николе И, подигнута за спомен погинулим Србима у рату 1879. године; једна римокатоличка, девет yамија са сједиштем муфтије, управа цијеле нахије, окружни суд, варошки суд, општина, поморска управа, основна школа, мејтеп - вјерска мухамеданска школа, пошта и телеграф и најзгодније купатило на обали Јадранскога мора.

Друга је варош у овој нахији Бар, који се налази у барскоме округу, близу мора на ријеци Бунару испод планине Румије са тврђавом. Има око четири хиљаде становника. На самој морској обали налази се књажев дворац Тополица и то близу ријеке Жељезнице. У Бару има неколико православних цркава, yамија и римокатолички манастир са надбискупом, основна школа мушка и женска, мејтеп, окружни суд, варошка управа, општина, поморска управа, пошта и телеграф. Недалеко од Бара у селу Зубце налази се мушка основна школа. У овој нахији знатна су још мјеста: Волујица близу Бара, са које је наша војска, коју је предводио књаз Никола И, одбила велико турско ратно бродовље са Јадранскога мора приликом освојења Бара 1877. године. Салч, близу Улциња, знатан је, јер је у њему љетовао понекад велики и славни српски владар цар Душан, Мркојевићи, у којима су Срби мухамеданске вјере сачували од старог доба крст кога, заједно са православном и римокатоличком браћом Србима, носе сваке године на Румију о Тројичину дану. Овдје постоји и основна школа.

Поднебље. У овој је нахији поднебље сасвим благо и топло, снијега мало кад пада, само што понекад дувају са запада јаки вјетрови с мора. Гаје се све домаће животиње. У планинама од дивљачи има: вукова, зечева, куница и других, а од пернатих животиња: грлица, дивљих кокошака, патака и препелица. Горе су обрасле разним шумским дрвећем, а од усјева се већином сију: пшеница и кукуруз, а сади се кртола и разно поврће. Воћа се сваковрсног може наћи а највише има маслина, од којих се добија много уља; а то и јесте главни производ ове нахије у трговини.

Становништво. У овој се нахији народ занима земљораднјом, трговином, сточарством, риболовом, морепловством а, унеколико, и занатима. Становништву би било сасвим олакшано живљење, пошто имају све добре услове поднебља и земљишта, да се тиме умију користити како треба, и више труда да полажу. Становници ове нахије по народности су Срби од три вјере: неки су православне, неки римокатоличке, а неки мухамеданске.

Љешанска нахија

Границе. Љешанска нахија се налази југоисточно од Катунске, а граничи: са сјевера Катунском нахијом, са истока ријеком Ситницом, која је раздваја од Зетске нахије; са југа Ријечком а са запада Катунском и Ријечком.

Племена. У овој су нахији три племена Градац, Штитари и Дражевина.
Планине. У овој нахији нема планина а највећа су брда Веља гора, која има на врху стародревну црквицу посвећену Светоме Илији и Бусовник, више Круса.

Равнице. Ова нахија заузима од равница Бери и Зеленику.

Воде. Овој нахији припада пола Горњега језера, а са источне је стране додирује ријека Ситница.

Путеви. Кроз ову нахију иде колски пут за Ријеку и Подгорицу преко Кокота и коњанички за Ријеку и Данилов-град преко Граца.

Знатна мјеста. Знатна су мјеста у овој нахији: Крусе, гдје је Петар И разбио силну турску војску и гдје је погинуо скадарски везир Махмут - паша Бушатлија 1796; Корнет, родно мјесто владике Мардарија, гдје се налазе развалине старога манастира у коме је Мардарије живио. Близу колскога пута налази се велика кућа за прах, која се зове Миркова барутана; Фармаци су знатни , јер се у њима налазе развалине старога Тиран града, којега је зидао Стеван Црнојевић; Облун, гдје је био бој 1862 године; Бери су знатне, јер у њима рађа добро грожђе од којега се добива чувено берско вино; Градац, у њему је старинска црква и основна школа; Шиптари, у близини којих се налазе развалине града Сокола, кога су градили Црнојевићи.

Поднебље. У овој нахији поднебље је умјерено. У њој рађа разно вође: лоза, смоква, шљива, мурва, шипак, дуња, јабука, трешња и друго, а и разни усјеви и поврћа. У њој успијева чувени љешански дуван. Горе су обрасле разним шумским дрвећем. Гаје се, уопште, све домаће животиње, а особито свиње; а од дивљачи има: вукова, зечева, куница и лисица.

Становништво. У овој се нахији народ занима земљораднјом и сточарством, а нешто и трговином домаће стоке, вина, дувана и руја. Становници ове нахије су имућни и вриједни људи у раду, али им куће нијесу уређене, нити се држе чисто како би могло.

Зетска нахија

Границе. Зетска нахија се налази на сјеверу од Скадарскога језера и граничи: са сјевера Брдском, Морачком и Васојевићском нахијом; са истока Васојевићском и Албанијом; са југа опет Албанијом и Скадарским језером, а са запада Ријечком и Љешанском нахијом.

Племена. Ову нахију састављају племена: Зета, Кучи и Братоножићи.

Планине. У овој су нахији највеће планине: Ком, који је при врху го, а иначе је обрастао густом шумом; заузима велики простор, а висина му износи 2442 метра; Курлај, Жијово, Хум ораховски, Црна Планина и Маглић.

Равнице. Кроз ову нахију пружа се велика Зетска равница.

Воде. Кроз ову нахију теку ријеке: Морача, која навире испод Јаворја, тече кроз Морачку и Зетску нахију, а увире у Скадарско језеро. Притоке су јој: са лијеве стране Цијевна, Ривница и Мала ријека, а са десне Цијевна, Рибница и Мала ријека, а са десне Ситница. Језера су: Горње, Рикавац, Бокумирско и Скадарско.

Скадарско језеро је највеће у Црној Гори. Дужина му је од Врањине до Скадра 40 километара, ширина на неким мјестима 14, а дубина од 4 до 6 м, а све даље што се иде ка западноме бријегу још је већа. Према годишњим временима мијења величину, а воде прима из много ријека. Отиче ријеком Бојаном у Јадранско море.

На овоме језеру дувају вјетрови: даник или источњак са источне стране, и ноћник са сјеверне или сјеверозападне: мурлин са југозападне, а јужњак са јужне; сви су силни, или је најјачи упор или смута, који удара изненада и чини велике вихорове, те је врло опасан за лађе и лађаре кад их на води затече.

Породична идила у Црној Гори - објављено у француским новинама прошлог века (Из колекције Моме Марјановића)

У језеру живи доста разних риба: пастрва, јегуља, крап или шаран, клијен, скобаљ и укљева, којом се води тргује и изван земље. Риба се обично лови: притиском, ошћима, удицама, кошевима и грибом. Најзнатнији су риболови: Базагур, Рањ и Плоча, а има и помањих.

Осим лађа по овоме језеру још плове и помањи пароброди, а парабродске станице су : Плавница, Вир и Скадар.

Ово језеро припада двјема државама - пола Црној Гори а пола Турској. Црногорско Скадарско језеро припада трима нашим нахијама: Зетској, Ријечкој и Црмничкој.

У њему су острова: Вранина, Лесендро, Грможур, Ком, Одрињска гора, Плаћ, Морачник и Топал.

Путеви. Кроз ову нахију пролази колски пут, који спаја Подгорицу с Ријеком, Спужом, Даниловим Градом и Плавницом. Водом се може пловити по Скадарскоме језеру, које спаја ову нахију са Скадром, Виром и Ријеком Црнојевића, још се може пловити по ријеци Зети и Морачи; а коњанички пут је везује с Васојевићском нахијом.

Знатна мјеста. Главно је мјесто у овој нахији Подгорица, која се налази на утоку ријеке Рибнице у Морачу. Оно је највећа варош у Црној Гори. Има око 6000 становника. Новосаграђени дио Подгорице зове се Миркова варош, у којој је начињен споменик великоме војводи Мирку Петровићу. У Подгорици су двије православне цркве и једна римокатоличка, неколико yамија, земљодјелска школа, основна мушка и женска школа, мејтеп, окружни и варошки суд, општине, пошта, телеграф и читаоница. Ово је по трговини прво мјесто у држави. Ослобођено је испод Турака 1879. године. Овдје се родио велики српски владар Немања.

Близу Подгорице налази се књажев дворац Крушевац на десној обали ријеке Мораче. На Морачи је чувени Везиров мост. На утоку ријеке Зете у Морачу налазе се развалине старога града Дукље.

Још су знатна мјеста: Љешкопоље, гдје је била битка између Ђорђа и Станише, браће Црнојевића: Српска, гдје су Турци ухватили владику Данила, кад је Зећанима освештавао цркву 1702. године; Медун, град у племену Кучима, којега је освојила наша војска 1876. године; Фундина, близу Медуна, гдје је наша војска потукла турску 1876. године; Убли и Затријебач у Кучима, Голубовци у Зети, Пелевбријег и Брскут у Братоножићима имају основне школе; Дуга, стари манастир у Братоножићима.

Поднебље. У овој нахији је поднебље различито; по планинама је хладније, а у равницама топлије - кад нема сјевернога вјетра. У њој успијевају разни усјеви, поврћа и воћа. У ријекама се налази чувена пастрва, а у планинама разна дивљач; од домаћих животиња гаје се: говеда, коњчад, овце и козе. Горе су обрасле разним шумским дрвећем.

Становништво. У овој нахији становници су све Срби, понајвише православне вјере, а има их нешто римокатоличке и мухамеданске.

Занима се обично земљораднјом и сточарством а, поред тога, трговином дувана, вина и стоке; баве се и риболовом. Становници имају сасвим подесне и добре услове за живот, које још не умију употријебити на своју корист, али се сваким даном све више и више усавршавају. Према другим нахијама становници ове нахије највише љубе занате, који и јесу највеће богатство за народ.

Брдска нахија

Границе. Ова се нахија налази сјеверно од Зетске а у средини Црне Горе: граничи се са сјевера Никшићском нахијом, са истока Морачком и Зетском; са југа зетском и Катунском и са запада опет Катунском.

Племена. Ова се нахија дијели на два велика племена: Бјелопавлићи и Пипери.

Планине. Највеће су планине у овој нахији: Лебршник, Прекорница, Маганик, Каменик и Броћник, а брда су: Веље и Мало брдо, гдје су биле многе битке са Турцима.

Равнице. Овом се нахијом пружа дугачка Бјелопавлићска равница као и омање Радовче и Копиље.

Воде. Кроз Бјелопавлићску равницу тече ријека Зета, која извире испод брда Планинице, а постаје у околини Никшића; с десне стране има притоку ријеку Сушицу. Зета утиче код развалина града Дукље у Морачу.

Путеви. Кроз ову нахију начињен је колски пут, који је спаја са Зетском и Никшићском нахијом; има и коњанички, којим се иде у манастир Острог и други преко племена Загарача и Љешанске нахије за Ријеку.

Знатна мјеста. Главно мјесто ове нахије јесте Даниловград, који се налази на десној обали ријеке Зете, преко које је начињен велики Мирков мост. У вароши је основна школа, општинска управа, телеграф и пошта. Друга је мала варошица Служ, у коме се налази главна оружница, основна. школа и црква.

Још су знатна мјеста у овој нахији: Острог, гдје се налазе два манастира: горњи и доњи. У горњем се налазе мошти светога Василија, који је тај манастир сазидао. Острог је свето мјесто, гдје се особито о Тројичину дану скупља много поклоника од све три вјероисповиједи српске. У Ос4трогу се био затворио велики војвода Мирко Петровић са двјеста јунака 1852. године од навале турске, која је била одбијена. Од Острога до Спужа било је много бојева 1877. године, који се зову Девет крвавих дана. Ждребаник је манастир кога су сазидали Немањићи. Ћелија Пиперска исто манастир, кога је сазидао калуђер свети Стеван, гдје му се и сад мошти налазе. Мартинићи, гдје је под управом владике Петра И однијета велика побједа над Махмут-пашом Бушатлиом 1796. г.; Маљат у Мартинићима, гдје је био бој са Турцима 1876. г.; Рогами у Пиперима, гдје је наша војска побједила турску 1876. год.; Веље брдо, Коловоз и Расина Главица знатни су због тога што су се на овим мјестима догађали многи бојеви са Турцима. На Орјој Луци налази се књажев дворац.

Поднебље. У овој нахији поднебље је по планинама хладно, а у равници је доста топло. Земља је добра за обрађивање и сијање свију усјева, поврћа и воћа. Гаје се све врсте домаћих животиња. По планинама, које су обрасле густом шумом има доста дивљачи, а у ријекама има доста риба.

Становништво. Народ се у овој нахији занима земљораднјом и сточарством, а при томе и риболовом. Трговином и занатима бави се врло мало, јер људи још нијесу схватили њихову важност. Начин је им живљења неудесан и прост, али постепено се - усавршава и побољшава.

Васојевићка нахија

Границе. Ова нахија заузима источни дио земљишта Црне Горе, а граничи: са сјевера Морачком нахијом и Старом Србијом; са југа Албанијом и Зетском нахијом и са запада Зетском и Морачком.

Племена. Сва васојевићска нахија броји се као једно велико племе Васојевићи, које се ослободило испод Турака за вријеме владе књаза Данила И. 1854. године; дијели се по земљишту на ИЛијеву Ријеку, Нахију и Полимље.

Планине. У овој нахији највеће су планине: Ком, који неким дијелом припада и овој нахији као и Зетској, Сјекирица, Мокра планина и Зелетим.
Равнице. У овој нахији нема равница, али јој земљиште није кршевито већ је обрасло густим шумама и травом.

Воде. Кроз ову нахију теку ријеке Тара и Лим, које имају повише приточица.

Путеви. Ову нахију веже с Подгорицом коњанички пут, којим се иде од Полимља преко Андријевице уз ријеку Тару, па преко Вјетрника.

Знатна мјеста. У овој нахији знатна мјеста су: Андријевица, варош на утоку ријеке Злорјечице у Лим; овдје је окружни суд, варошка урпава, црква, основна школа, телеграф и пошта. Бојишта су: Букова Пољана, гдје је била битка 1877. године. Полимље, овдје су биле још знатније битке 1862. и 1879. године; Превија и Бијели Поток знатни су због бојева у години 1877.

Поднебље. У овој нахији је поднебље негдје хладно а негдје топло. Земљиште је сасвијем плодно и већијем дијелом може се топити у вријеме суше. Сва поврћа и усјеви добро рађају. Од воћа има највише јабука и шљива. Од домаћих животиња гаје се: говеда, коњи, добре овце и козе. У шумама има доста међеда и срна а има и друге дивљачи. Земљиште је обрасло добро разним шумским дрвећем.

Становништво. Народ се у овој нахији занима земљораднјом и сточарством, а трговина и занати не напредују како би могли. Домаће уређење требало би да је много боље.

Морачка нахија

Границе. Морачка нахија лежи сјеверозападно од васојевићске и граничи: са сјевера Никшићском нахијом и Херцеговином, са истока Старом Србијом и Васојевићском нахијом; са југа Васојевићском, Зетском и Брдском, а са запада Брдском и Никшићском.

Племена. У овој су нахији племена, Доња Морача, Горња Морача, Ровци и Колашин, који чини засебни колашински округ.

Планине. Највеће планине у овој нахији су : Сињавина, најпространија планина у Црној Гори, која се протеже од Дурмитора до извора Таре. У њој су најбоља овчија пасишта и највећи јој је вис Јабланов врх од 2.168 метара. Бјеласица, Сомина планина и Лола.

Равнице. У овој нахији је равница: Колашинска висораван. Има још омањих равница, али су врло мале па се не могу ни сврстати у равнице.

Воде. Кроз ову нахију теку ове ријеке: Морача, која навире испод Јаворја планине; Тара, која навире испод Кома. Обије ове ријеке имају више притока. језера су: Биоградско и Капетаново.

Путеви. Ову нахију само коњанички путови спајају са другим. Најглавнији је од Колашина, који иде на Матушево, те је спаја с Андријевицом и Подгорицом.

Знатна мјеста. У овој нахији главно је мјесто Колашин, трговачка варош, која се налази на утоку ријеке Свињаче у Тару. Овдје се налази основна школа, црква, окружни суд, варошка управа, пошта и телеграф.

У Доњој Морачи налази се манастир Морача, којега је сазидао Стеван Вукан Немања 1248. године. У њему се налази основна школа. Изнад манастира истиче извор, који са педесет метара висине пада у Морачу. Ово је најљепши водопад у Црној Гори. Око манастира било је много бојева с Турцима. Знатан је био бој 1877. године, у ком су Турци били страшно потучени. Горња Морача, знатна је што је у њој била битка 1820. године с Турцима, гдје су непријатељи били потучени. Поље, село у Горњој Морачи с црквом и основном школом. Поља, у колашинском округу, гдје се налази црква и школа. Липово исто у колашинском округу, гдје је била битка 1872. године.

Поднебље. У овој је нахији поднебље по планинама врло студено, а око ријеке Мораче топлије и блаже. Планине су обрасле: бором, јасеном, дубом и другим дрвећем. Гаји се много домаћих животиња. Од дивљачи има: срна, дивокоза, међеда, дивљих вепрова, вукова и других. Од воћа успијева јабука, шљива, орах и крушка. Сију се разни усјеви и поврћа.

Становништво. Народ се у овој нахији занима највише сточарством и земљораднјом, а понешто и трговином. Као и по другим неким нахијама тако и у овој људи живе неуређено, премда имају добре услове за живљење. Кад би ова нахија имала добре занатлије, а особито дрводјеље, народ би се много користио, пошто има изобиља шуме.

Никшићка нахија

Границе. Ова нахија захвата сјеверни дио Црне Горе, а граничи: са сјевера Херцеговином; са истока Брдском и Морачком нахијом; са југа Брдском и Катунском, а са запада Херцеговином.

Племена. У овој су нахији племена: Никшићска жупа, Луково, Дробњаци, Ускоци, Језера, Шаранци, Пива, Бањани, Рудине, Голија и Трепча.

Планине. У овој су нахији највише планине: Дурмитор, највиша између свију црногорских планина, а заузима велики дио простора између Пиве и Таре. Највиши му је врх Боботов кук висок 2485 метара; Пирлитор, Сињавина, Јаворје, Голија, Сомина, Његош, Дуга, Војник и Волујак.

Равнице. Најглавнија су равнице у овој нахији: Никшићско и Жупско поље. Висоравни су: Језеро, Горанско, Пивске планине, Брезна, Црквице, Сињавина и Лукавица.

Воде. Кроз ову нахију тече ријека Пива, која постаје од Тушине, Буковице и Комарнице; Зета, која тече кроз Никшићско поље, понире више, а извире ниже Планинице, а језера су: Црно, Рибље, Зелено, Крупац и Трновско. Пива и Тара се састављају код Шћепан-поља и чине ријеку Дрину, која почиње од наше границе тећи.

Путеви. Ова је нахија спојена - од Никшића - колским путем с Брдском нахијом; коњаничка пута: има и три: један иде преко Грахова, други преко Лукова, Дробњака, Језера, покрај Пирлитора за Тару и трећи уз Дугу за Гацко.

Знатна мјеста. Главно је мјесто у овој нахији варош Никшић, који се зове и Оногошт. У њему је управа цијеле нахије, окружи суд, варошка управа, црква, основна мушка и женска школа, читаоница, пошта и телеграф. У горњем никшићском пољу налази се пилара за израђивање дасака а у доњем - Царев мост на ријеци Зети посвећен рускоме цару Александру ИИИ. Никшић је ослобођен испод Турака 1877. године. У овој су нахији још двије мале варошице: Шавник покрај ријеке Шавника, и Жабљак у Језерима - - имају основне школе. Горанско, Црквице и Велимје - имају такођер основне школе.

У овој су нахији пет манастира: Косијерево, манастир у коме се налазе мошти светога Арсенија; Пивски; Добриловина у Шаранцима, кога су градили Немањићи; Бијела и Подмалинско у Дробњацима.

Дуга, велики кланац, у коме су се много пута тукли Срби са Турцима; у њој су биле јаке турске тврђаве. Вучи до у племену Бањанима, најзнатније бојиште у овој нахији, гдје су Турци били страшно потучени 1876. године.

Млетичак у Дробњацима, гдје је погинуо Смаил-ага Ченгић 1836. године. Борова глава близу Млетичка, гдје је био жестоки бој са Турцима.

Поднебље. У овој нахији је поднебље врло хладно. Од усјева сије се: пшеница, раж, јечам, елда, кукуруз и дуги. Воћа има само у топлијим крајевима ове нахије. Планине су обрасле разним дрвећем, у којима се може наћи: међеда, дивљих вепрова, вукова, срна и дивокоза; а од домаћих су на гласу: овце, говеда и коњи.

Становништво. Народ се у овој нахији занима особито сточарством и земљораднјом, а понешто и трговином домаћим животињама, вуном и дуваном. Људи су развијени и здрави, али им није начин живота још уређен како би требало и колико би могли.

Кратки преглед Књажевине Црне Горе

Границе. Видјели смо, да свака нахија има своје границе, које је дијеле од других нахија; тако исто и наша домовина Црна Гора има своје границе, које је дијеле од других српских покрајина. Са сјевера граничи ријеком Таром, која је раздваја од Херцеговине; са истока Старом Србијом; са југа: Албанијом, Јадранским морем и Боком Которском и са запада Херцеговином, Боком Которском и Јадранским морем.

Дужина границе, свуда унаоколо цијеле државе, износи око 600 километара; а величина државе око 10.000 квадратних километара.

Подјела. Црна Гора се дијели на десет нахија, које се зову: Котунска, Ријечка, Црмничка, Приморска, Љешанска, Зетска, Брдска, Васојевићска, Морачка и Никшићска. Нахије се дијеле на племена, а племена на братства. Ова племенска подјела између свију Словена, још се задржава, само код нас Срба у Црној Гори.

Поднебље. У Црној Гори је поднебље двојако. По планинским мјестима на сјеверу зими је сасвим хладно, а на југу покрај Јадранскога мора, Скадарскога језера и неких ријека доста је топло и умјерено поднебље. Љети је по планинама пријатно хладно, а покрај мора и неких ријека сувише вруће. У Црној Гори дувају разни вјетрови: грбин са запада, горњак са сјевера, источњак и јужњак. Земљиште је доста кршевито, али има и равница, у којима могу успијевати сви усјеви, воћа и поврћа. Неке су планине и предјели обрасли густом шумом а има их доста који су сасвим голи. Гаји се позната домаћа стока. У шуми има разне дивљачи а у ријекама и језерима разне рибе.

Народ. У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их на 300.000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати да смо сви српскога поријекла и српске народности. Народ се обично занима земљораднјом и сточарством а понешто риболовом, трговином и занатима сасвим мало, који су као најважнији услови за живљење и извори за нарпедак и благостање.

Школе. У Црној Гори мора свако дијете, ма које вјере било, свршити основну школу, која се учи четири голдине. Осим основних школа, мушких и женских има у држави још: полугимназија, земљодјелска школа, богословско-учитељска и виша женска школа.

Војска. У Црној Гори је војска народна, а главни јој је заповједник књаз. Сваки наш држављанин мора бити војник, да брани своју домовину кад буде потреба и кад рече владар. Ништа није љепше него бити војник - бранич своје миле домовине.

Управа. Црном Гором влада и управља књаз Никола И, из славне српске породице Петровић Његош. Помоћници су му: државни савјет и министри. Министарства има пет: Унутрашњих дјела, Просвјете, Правде, Спољашњих дјела, Војно и Финансије. Под министарство унутрашњих дјела спадају још Управа Поморства и Управа Грађевина.

Да би се народу дијелила правда како треба, установљени су судови свуда по држави: по селима кметови, по племенима капетани, а по неким већим мјестима окружни судови, и велики суд на Цетињу.

Православном црквом управља - Митрополит; римокатоличком - прабискуп, а мухамеданском - муфтија. Сва три управљају у договору са владом црногорском.

Цијелом државном управом руководи и управља књаз-господар.

Осим Црне Горе има још српских земаља, у којима живе наша браћа Срби. Неки су, као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином.

Сваки Србин у Црној Гори дужан је познати и љубити своју цјелокупну домовину - све српске земље, у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби. Ниједан Србин и Српкиња, ма које вјере били, не смију пожалити ни живот за општу српску слободу, добро и благостање. Треба да је брат мио, које вјере био, јер тешко брату без брата.

 
| врх стране | садржај броја |  

ПРВИ БРОЈ СРПСКОГ НАСЛЕЂА ИЗАШАО ЈЕ ИЗ ШТАМПЕ НА БАДЊИ ДАН ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ 1998.


[ нови број | архива | контакт | промена језика ]
webmaster@srpsko-nasledje.co.yu


Copyright © 1998. НИП „ГЛАС“