SRPSKO NASLEĐE
   ISTORIJSKE SVESKE
   BROJ 4APRIL 1998.
SRPSKO NASLEDJE

SRPSKI OBIČAJNI KALENDAR

APRIL
(LAŽI TRAVA l BEREZOZOL l ĐURĐEVSKI LONAC)

Piše: Mile
Nedeljković

Dva su velika praznika u ovogodišnjem aprilu, koja spadaju među dvanaest Gospodnjih praznika i među petnaest velikih praznika: Blagovesti i Cveti, a posle njih, koji slovi kao praznik nad praznicima, jer je za hrišćansku crkvu svečanost bez premca - Uskrs. Uz ove praznike postoji niz lepih običaja, a po živopisnosti se izdvajaju obredne devojačke povorke lazarica, koje se kreću uz Lazarevu subotu, koja je uvek uoči Cveti, a na njih, takođe devojačka, povorka cvetonosica. Lazareva subota je u narodu poznata i pod nazivom Vrbica, koja je nekad za školsku decu bila dan velike radosti. Osim ova dva praznika, kao krsna imena pojedinih rodova (kućanske slave) svetkuju se još Blagovesti i Arhanđel Gavrilo, koji je svagda drugog dana Blagovesti, jer je ovaj ahranđel dojavio Bogorodici blagu vest da će začeti Hrista, pa je po tome nazvan Blagovesnikom, a u nedelju po Uskrsu Tomina nedelja, posvećena apostolu Tomi, koji se naziva Neverni, ali u značenju Nepoverljivi, jer nije poverovao da je Isus vaskrsao, budući da je, kako jevanđelisti kažu, bio odsutan kada se ovo čudo dogodilo. Od Uskrsa nastaju vedriji dani, a narodni kalendar je odslikavao i opšte buđenje u prirodi. U Banatu svetlu sredu zovu garavom sredom, kada su garavljeni zreli momci, jer se nisu na vreme iženili. Iza nje je zeleni četvrtak, pa istočni petak - dan kada se išlo na šumske izvore

Sreda, 1. april

DAN ŠALE

Sunce izlazi u 05,19, a zalazi u 18,05 91. dan u godini, 274 dana do kraja

U našem narodnom kalendaru ima više dana koji su namenjeni šali, zadirkivanju, izvrgavanju ruglu, podsmehu i nadmetanju u domišljatosti. Takvi su cela bela nedelja, posebno bele poklade, čisti ponedeljak, idenje u dren o Mladencima, garava sreda po Uskrsu, predavanje sna o Đurđevdanu ili Markovdanu i dr. Otuda u našem starom kalendaru prvi april nije bio posebno naznačen kao dan šale, jer smo imali niz drugih dana namenjenih igri, smehu i pošalici.

Premda niko pouzdano ne zna kada i gde je počelo svetkovanje prvog aprilskog dana kao praznika namenjenog pošalici, nadmudrivanju i obmanama, ovaj dan je prihvaćen u mnogim zemljama i provodi se uz iste ili slične sadržaje. Francuzi ga održavaju od šesnaestog veka, Englezi misle da je preuzet od Istoka, za Nemce je on nesrećan, dok ga Finci povezuju sa poučavanjem dece privrednim radovima.

Opšte prolećno bujanje i podmlađivanje prirode su sami po sebi prikladan okvir i za ljudsko raspoloženje, kada se zapaža polet i vedrina među ljudima. Tako se čini sasvim razložno da to raspoloženje bude krunisano i posebnim danom kao praznikom šale, o čemu svedoče običaji kod mnogih evropskih naroda.

Prvi dan aprila je u Francuskoj dan šaljivih varki, obmana i duhovitih prevara. Običaj prvoaprilskih šala, koje se uglavnom vezuju za gradove, jer su tamo nastale i zadugo nisu bile prihvaćene u selu, u Francuskoj se naziva "aprilska riba" (poisson d'avril) O nastanku tog običaja, čije poreklo nije tačno ustanovljeno, postoje razna tumačenja. Po jednima, običaj je nastao kada je 1563. godine neprikosnoveni i opaki vladar Karlo IDž zapovedio da se svetkovanje Nove godine u njegovoj kraljevini prenosi sa 1. aprila na 1. januar, što je i sprovedeno. Međutim, sledećeg 1. aprila su mnogi kraljevi podanici, u znak protesta, uputili svojim prijateljima novogodišnje čestitke i poslali im prikladne poklone. Kralj je mogao zabraniti praznovanje, ali svojim podanicima nije mogao oduzeti šalu. Sam, pak, naziv ovog običaja i praznika "aprilska riba" tumači se tako što je Sunce u to vreme bilo u sazvežđu Riba. Tako je, po ovoj verziji, u Francuskoj 1. aprila 1564. godine začeto svetkovanje dana šale.

Kao i drugde po Evropi, u Engleskoj je 1. april naročit dan, propraćen svojevrsnim, vedrim pošalicama. No, naziv mu je manje veseo, jer ga nazivaju Danom svih glupaka All fool's day).Od ponoći do podneva 1. aprila je svakome dozvoljeno da se našali sa svojim poznanicima i prijateljima, nastojeći da ih obmane ili prevari. Onaj ko bude prevaren naziva se aprilskim glupakom. Nekada su na prvoaprilske dosetke nasedale desetine, pa i stotine ljudi. Još se prepričava prvoaprilska obmana 1860. godine, kada je više stotina ljudi dobilo odštampane pozivnice da u 11 časova u Teatru prisustvuje godišnjem svečanom obredu umivanja belih lavova. U rečeni čas je velika gomila ljudi opsedala vrata Teatra, ali je ubrzo uvidela da su - aprilski glupaci.

U Holandiji se na dan 1. aprila svako trudi da se našali sa poznanicima i prijateljima, najčešće izmišljanjem kakve neočekivane novosti. U gradu Ajndhovenu u ovakvom nadmetanju učestvuju i novine, na čijim se stranicama tog dana, recimo, pojavljuju vesti o neverovatnim eksperimentima u atomistici, o dolasku izmišljenih lica u grad, i dr. Sličnu šalu su ponekad činile i naše novine. Tako je na naslovnoj strani "Politike ekspres" 1. aprila 1964. godine izašla najava, koja bi i danas zvučala neverovatno, da omiljeni Šeki, proslavljeni reprezentativac Dragoslav Šekularac, prelazi iz "Crvene zvezde" u rivalski klub "Partizan", a na poslednjoj strani je, umesto teksta što su ga čitaoci o tome očekivali, pisalo: "Apri-li-li!"

Kod Švajcaraca, bez obzira na jezik kojim govo-re, prvoaprilske šale su od davnina poznate, au najnovije vreme prvoaprilske šale prihvataju i Finci, odakle se običaj iz gradova širi i u sela. No, Finci su ovaj novi praznik spojili sa svojim tradicionalnim običajem u vreme glavnih privrednih radova, želeći da tako pouče svoje mlađe. Poslali bi, na primer, dete do suseda da pozajmi kakvu, po pravilu izmišljenu, stvar ili nepostojeću alatku - nož kojim se seku repovi staklene makaze, uglomer za posipanje stajskog đubriva itd. Susedi su se "prisećali" da su već nekome tu stvar pozajmili, i slali dete tamo, a ovi opet dalje drugome i, naravno, dete se, posle valjane šetnje, vraćalo neobavljena posla. Tako Finci, pomoću prvoaprilske šale, žele da deca dobro upoznaju važne poslove, kao i pribor kojim se neki posao obavlja.

Za Nemce je 1. april nesrećan dan, jer se, po predanju, tog dana rodio apostol Juda, Hristov izdajnik. Tog dana se odrasli i deca uzajamno varaju, želeći da obmanu jedni druge, ili, kako oni kažu, "pošalju u april". Takozvano slanje u april je, na primer, ako neko nasedne i, po "pouzdanom" savetu, ode u apoteku da kupi - mast od komarca. U Bavarskoj, kao u okolini Vestervalda, o 1. aprilu nema nikakvih običaja, a prvoaprilske šale, kako se to čini drugde, ovde se izvode - 1. maja.

Smešteni među Nemcima, naša slovenska braća Lužički Srbi, smatraju 1. april nepovoljnim danom, verujući da neće biti srećan ko se tada rodi. Ovo verovanje je posledica crkvenog uticaja, jer je, po predanju, Satana bio bačen sa neba, a istog dana je, kasnije, rođen i izdajnik Juda. Razume se, Lužičani neguju prvoaprilsku šalu, i, na svoj način, radi vedrine, kao i Nemci, šalju poznanike i prijatelje "u april".

Austrijanci takođe ne znaju kako je i kad nastalo praznovanje 1. aprila, ali se tog dana zdušno šale i nastoje da podvale jedni drugima. Smatrajući, kao i Nemci, ovaj dan nesrećnim, oni u prošlosti nisu radili 1. aprila, pogotovu nisu započinjali nove i važne poslove, niti puštali stoku iz staja i torova, a veruju da osobe rođene 1. aprila neće imati uspeha u životu.

I u Srbiji je 1. april poglavito prihvaćen kao dan šale, vedre i nezlobne pošalice, kaoi gra duha. Kao narod sklon šali i domišljatosti, Srbi su imali i imaju svojih tradicionalnih praznika i običaja kada se posebno ceni i neguje šala. Uvođenje 1. aprila u naš običajni kalendar teklo je, svakako pod evropskim uticajem, u prošlom veku, i to prvo u gradovima gde su ga najpre prihvatile zanatlije. Do početka ovog veka, prvoaprilske šale nisu uzele maha u selima. O tome svedoči i zapis srpskog etnologa Stojana Mijatovića, koji je o ovom danu - "kad po varoškom običaju biva opšte varanje sa uzvikom aprili-li-li!"

Četvrtak, 2. april

GLUŠNI ČETVRTAK

Sunce izlazi u 05,17, a zalazi u 18,07 92. dan u godini, 273 dana do kraja

U središnoj Šumadiji, posebno u Gruži i Jasenici, dva predela koja se uzimaju kao so soli njezine, peta sedmica velikog ili uskršnjeg posta se naziva svetla nedelja. I tamo se današnji dan imenuje kao svetli četvrtak, ponegde i iskrivljeno kao cvetli četvrtak, dok je u ostalim krajevima uobičajen naziv glušni četvrtak, jer se ova sedmica naziva glušnom (gluvom) nedeljom.

Zato današnji četvrtak sa svojim nazivima, po starom narodnom kalendaru, jasno doznačuje koja su mu svojstva i običajna obeležja. Tamo gde ga nazivaju glušni ili gluvi četvrtak - stavljeno je do znanja da sledeći nije "gluv", jer se šestog četvrtka u postu već mogla čuti pesma lazarica, a tamo gde ga nazivaju svetli četvrtak - upućivali su na to da nema nikakvih zapreka u obavljanju svih zemljoradničkih i kućanskih poslova i da će tek za petnaest dana početi niz (ponegde od sedam, a ponegde i od deset) četvrtaka kada se određeni poslovi mogu raditi.

Petak, 3 april

BLAGOVESNA PETKA

Sunce izlazi u 05,16, a zalazi u 18,08 93. dan u godini, 272 dana do kraja

Petak pred Blagovesti se u narodu smatra za vrlo važan dan. Po jednom srednjovekovnom izvoru, koji je zvanična crkva odbacila, ovo je drugi od dvanaest velikih petaka u godini. Iz istog izvora saznajemo da je prvoga petka u martu naš praotac Adam zgrešio, a da je ovoga petka (pred Blagovesti) Kain ubio brata Avelja. U toku nedelje punog meseca, narod pripoveda da se na Mesečevoj površini vide Kain sa nožem u ruci i mrtvi Avelj. To je, kako je Vuk zapisao, Bog postavio da opomene ljude na veliki greh što je brat ubio brata. Nije, prema tome, teško zaključiti odakle vuče koren verovanje o "crnom petku".


Postoji verovanje da se noću, uoči Blagovesti, same od sebe zapale vatre na mestima u gori gde je zakopano blago.


U našem narodnom kalendaru ima više dana koji se praznuju radi stoke, njenog zdravlja i napretka. To je i razumljivo ako se zna da je stoka, kao pokretan, a često i kao jedini, imetak naših ljudi u tolikim vekovima životne nesigurnosti bila najvažnija za život i opstanak. Otuda su tako brojne marvene slave (u Vojvodini), stočne slave (u Ponišavlju), zavetine za stoku (u središnoj i jugozapadnoj Srbiji), a u Temniću goveđe bogomolje, ili slava "zbog goveda".

Tako, u selu Vratarima, gde meštani praznuju "Blagovesnu Petku", održavajući vekovni običaj "goveđe bogomolje", sveštenik je odbijao da učestgvuje u obredu, jer - u zvaničnom crkvenom kalendaru ne postoji nikakva svetica pod imenom Blagovesna Petka (za razliku od svete Petke i Petke Trnovske, ili Petke zvane vodonoše), pa je, samim tim, praznovanje meštana paganske prirode.

Danas je Sveti Jakov, nepokretan praznik, jer pada uvek 3. aprila. Ovaj svetitelj važi kao zmijski svetac. Osobito se praznuje u severoistočnoj Bosni, a u Belici i jugoistočnom Banatu je Jakovljevdan zavetina u više naselja.

Petak je uopšte varovni dan, a današnji petak - peti petak u velikom postu, koji se, na osnovu sedmice kojoj pripada, naziva još i glušni (gluvi ili gluvni) petak - po narodnom kalendaru je imao i namenu koja jasno kazuje da je u prošlosti i te kako vođena briga o higijeni i zdravlju. Naime, ovoga petka su, u okviru opšteg prolećnog čišćenja i spremanja, iz domova isterivane ("ispraćene") - buve.

Tako, u Banatu, kad čuje zvona na glušni petak, svaka domaćica je uzimala metlu, oponašajući čišćenje, i ulazeći u sve odaje, a zatim "čisteći" sve do sokaka, govorila buvama da idu - na sokak.

Naravno, ovaj magijski postupak, izvođen na oglašavanje crkvenih zvona s pozivom na bdenije, prethodno i posle toga je propraćan stvarnim metenjem poda i zemljišta i čišćenjem stvari i prostorija. U današnjem svetu su zaprašivanje, kao i dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija, sanitarna obaveza društva.

Kad se pažljivije pogleda, ta civilizacijska tekovina je odranije postojala u našem narodnom kalendaru. Utvrđenog dana i kao uzakonjena obaveza svake domaćice.

Subota, 4. april

MARTINA SUBOTA

Sunce izlazi u 05,14, a zalazi u 18,09 94. dan u godini, 271 dan do kraja

Današnja subota, kao treća u martu (po starom kalendaru) praznovana je u istočnoj Srbiji kao Martina subota, koja je posvećena zaštiti poljskih useva. U ostalim krajevima se današnji dan imenuje kao glušna (gluva svetla ili cvetla) subota. U pređašnja vremena je glušna subota provođena u radu i tišini jer su u ovom danu - što se vidi i iz njegovog naziva - isključeni pesma i veselje.

Subota je radni dan, bez zapreka i ograničenja. U ponekim se krajevima smatralo da ovim danom ne treba počinjati nove, važnije, poslove, što je i razumljivo, jer se u nedelju, kao sedmični blagdan, moraju prekinuti. A u narodu je smatrano za veliki greh nedeljom raditi i u postu se omrsiti.

Subota ima dosta negativnih predznaka u narodnom verovanju, jer ovaj dan važi kao udovički (tj. mrtvački). Ali se, nasuprot tome, verovalo da će biti srećna deca koja su rođena u subotu. Ova deca, zvana subotnjaci, mogu da budu vidovita, a zle im sile ne mogu naškoditi, jer ih štiti dan njihovog rođenja, subota, koja je vezana za kult mrtvih.

Nedelja, 5. april

GLUŠNA NEDELJA

Sunce izlazi u 05,12, a zalazi u 18,11 95. dan u godini, 270 dana do kraja

Završni dan pete sedmice uskršnjeg posta označuje se prema velikom Gospodnjem prazniku kome prethodi, Cvetima, u narodnom imenovanju kao nedelja pred Cveti.

Drugi nazivi za ovu nedelju su glušna (ili gluva) i svetla (ili cvetla) nedelja, što upućuje na način njenog provođenja - saglasno postu u kojem je i ispaštanju, pogotovu približavanjem Velikog petka, bili su isključeni svako veselje, svirka i pesma, a naročito svadbovanje, koje se u staro vreme nipošto nije u postu održavalo.

Ponedeljak, 6. april

CVETNI PONEDELJAK

Sunce izlazi u 05,10, a zalazi u 18,12 96. dan u godini, 269 dana do kraja

Danas počinje pretposlednja, šesta po redu, sedmica uskršnjeg posta. Ova sedmica, po velikom prazniku Cvetima, koji pada u njen nedeljni dan, naziva se cvetna nedelja. U istočnoj Srbiji se ova sedmica naziva cvetonosna nedelja, a u Leskovačkoj Moravi lazarička nedelja.

Cvetonosnice su devojke koje su se okupljale da bi brale, sušile i sadile cveće. Tako su nazivane jer su, odlazeći zorom na proplanke i u šume, vraćale se u naselje, noseći svakovrsnog ubranog cveća, kojim su se i kitile. NJihov odlazak i branje cveća su propraćani pesmom, pa je, samim tim, pojava cvetonosnica bila i živopisna, ljupka i mladalački razdragana prolećna svetkovina.

Cvetonosnice su, usput, iz šume donosile i otki-nute grančice leske, drena, gloga i trna, kiteći potom njima kuće i zgrade za stoku, što je značilo želju za podmlađivanjem, a, istovremeno, jer se verovalo u zaštitnu moć ovog drveća i grmlja, grančice su bile i obezbeđenje od groma, grada (leda) i svake druge nepogode i razornih sila.

Devojke su istoga dana zasađivale ubrano cveće, a verovalo se da će ono najbolje cvetati i mirisati ako je zasađeno na sam dan Cveti.

U svim srpskim krajevima je u prošlosti bio običaj da se u šestoj sedmici uskršnjeg posta naseljem kreću povorke devojaka, izvodeći svoju igru i pevajući pred svakom kućom. Ove povorke se najčešće javljaju na sam dan i uoči Lazareve subo-te, nazivaju se lazarice, a njihove predvodnice lazari ili, takođe, lazarice.

Zato se ova sedmica po njima naziva i lazarička nedelja. Običaj lazarica je po svom sadržaju i nameni obznanjivao da nastupa novi naraštaj, ili, kako bi sociolozi rekli, ovim običajem su devojčice prelazile u viši društveni i gene-racijski red - red devojaka. Time je stavljano do znanja da stupa novo pokoljenje devojaka za udaju.

U davnini je sva ženska mlađarija, kad tome dođe red, učestvovala u lazaricama. U Gornjoj Pčinji se do danas održalo verovanje da će devojka koja za vreme svog devojaštva ne uzme učešća u lazaricama - na onom svetu nositi žabama vodu. Po pravilu, treba tri godine zaredom ići u lazarice, jer, u protivnom, može se očekivati neka nesreća. Na ovaj način su devojke štićene i od prerane udaje.

Utorak, 7. april

BLAGOVESTI

Sunce izlazi u 05,08, a zalazi u 18,13 97. dan u godini, 268 dana do kraja

Dvanaest je Gospodnjih praznika, koji su posvećeni Hristu i Bogorodici. Među njih se ubrajaju Blagovesti.

Blagovesti (ili: blaga vest) znače radosno saznanje. Naime, prema Svetom pismu, na današnji dan je Deva Marija saznala da je, promišlju Božjom, u blagoslovenom stanju i da će roditi Sina. Vest joj je dojavio arhanđel Gavrilo.

S druge strane, na Blagovesti je održavan vedri i živopisni narodni običaj ranilo. Protivno ubeđenju da do Uskrsa nije uputno veseliti se, ranilo se vrlo veselo praznovalo. Ranilo bi počinjalo obično u ponoć, ili praskozorje, i to pesmom devojačkom, a završavalo u opštem veselju i razdraganosti. Ponekad u cik zore devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvadi i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. To je činjeno radi zdravlja, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije.

U narodu Blagovesti važe i kao dan koji se svetkuje zbog zmija, pa je ovoga dana bilo zabranjeno pominjanje njihovog imena, jer se verovalo da se ovoga dana bude iz zimskog sna svi gmizavci. U raznovrsnim verovanjima se zanim-ljivošću izdvaja ovo, uglavnom svuda poznato, koje kazuje da se noću uoči Blagovesti može videti da gori vatra na onim mestima gde se nalazi zakopano kakvo blago.

Sreda, 8. april

ARHANGEL GAVRILO

Sunce izlazi u 05,06, a zalazi u 18,14 98. dan u godini, 267 dana do kraja

Danas je drugi dan Blagovesti, jednog od dvanaest Gospodnjih i petnaest velikih hrišćanskih praznika u godini. No, on se u crkvi svetkuje kao Sabor sv. arhanđela Gavrila. U ikonografiji i zidnom fresko-slikarstvu se Blagovesti predstavljaju figurama Deve Marije i arhanđela Gavrila, uz svetlosni zrak koji simbolizuje Svetog Duha. Prema biblijskom učenju, arhanđel Gavrilo je dojavio Devi Mariji da će, promišlju Božjom, začeti i roditi Isusa Hrista. To se zbilo na Blagovesti, pa se, zato, sutradan po ovom prazniku - a to je danas - svetkuje arhanđel Gavrilo.

Arhanđel Gavrilo pripada bestelesnim silama i jedan je od osmorice anđela čija su nam imena poznata. Dobio je i naziv Gavrilo Blagovesnik, zbog blage (radosne) vesti koju je dojavio.

U hrišćanskom svetu se praznuju tri sveta začeća, a sva tri je objavio arhanđel Gavrilo. Prvo je obavestio (22. decembra) pravedne Anu i Joakima, dugo bezdetne, da će začeti svetu Bogorodicu, zatim (6. oktobra) Jelisavetu i Zaharija da će začeti Jovana Preteču, kuma Božjeg, i, na kraju (7. aprila, tj. na Blagovesti), Bogorodicu da će začeti Isusa Hrista. Ova tri sveta začeća se nastavljaju i u praznovanju tri odgovarajuća rođenja - Bogorodice (21. septembra), Jovana Krstitelja (7. jula) i Hrista (7. januara).

Četvrtak, 9. april

CVETNI ČETVRTAK

Sunce izlazi u 05,05, a zalazi u 18,16 99. dan u godini, 266 dana do kraja

Za Srbiju i Beograd je Cvetni četvrtak vrlo značajan dan. U "Zapisima starog Beograđanina" Kosta N. Hristić o tome veli:

"Na Cvetni četvrtak, 6. aprila 1867. godine, knez Mihailo primio je svečano na Kalemegdanu ključeve beogradskog Grada od poslednjeg muhafisa beogradskog Ali Riza-paše. Ko se od starih Beograđana ne seća sve-čanog trenutka kad je prvi srpski vojnik stupio na gradski bedem da smeni turskog stražara, pošto se pre toga pobožno prekrstio?"

Cveti su pokretan praznik, koji pada uvek u nedelju. Te godine su bile 9. aprila, a na dan predaje ključeva, 6. aprila, bio je Cvetni četvrtak.

U istočnim i jugoistočnim krajevima Srbije, gde se običaj ophoda devojačkih povorki lazarica bolje očuvao, pogotovu u Gornjoj Pčinji i Leskovačkoj Moravi, današnji dan se naziva lazarički četvrtak. Ovoga dana se lazarice, čija će povorka sutra zorom poći u obilazak naselja, okupljaju u kući tzv. muškog lazara (lazari su devojke koje predvode lazarice), gde zajedno konače i obavljaju poslednje pripreme za sutrašnje uspešno nastupanje. U ovom domaćinstvu se za njih sprema i večera.

Petak, 10. april

LAZARICE

Sunce izlazi u 05,03, a zalazi u 18,17 100. dan u godini, 265 dana do kraja

O Lazarevoj suboti, pokretnom prazniku koji uvek pada u subotu cvetne nedelje, ili uoči Cveti, svuda po Srbiji su u prošlom veku naselja obilazile lazarice, skupine devojaka koje su išle od kuće do kuće i, uz svoju uobičajenu igru, pevale u svakom domaćinstvu prigodne pesme, želeći domu i ukućanima napredak i sreću u svakom pogledu.

Budući da se lazarice najčešće i u najvećem broju skupina kreću po naseljima na cvetni petak, tj. danas, ovaj se dan po tome još naziva lazarički petak.

Lazaričke pesme, uz neka opšta mesta i stalni pripev, uvek su podešene prema svojstvima domaćinstva i njegovom porodičnom sastavu, budući da lazarice za svakog njegovog člana nastoje, a to se od njih i očekuje, da otpevaju poneku pesmu ili strofu. Po tome je sadržaj njihovih pesama nepregledan niz prigodnih gotovih formula i improvizacije kojom se postižu neposrednost i aktuelnost. Stoga spremanje lazarica za ovaj ophod počinje odmah čim se zaposti uskršnji post, jer treba u pevanju složiti glasove, u igri, koja je izvođački strogo utvrđena, uvežbati pokrete i raspored mesta, zapamtiti reči pesama i, radi postizanja namenske živosti i prepoznatljivosti, biti spreman za udevanje novih stihova, ponekad na licu mesta.


Devojka koja ne učestvuje u lazaricama - prema verovanju iz Pčinje - na onom svetu nosiće žabama vodu.


Lazaričke skupine imaju u svakom našem kraju utvrđen broj učesnica, od tri u Šumadiji do dvanaest u Leskovačkoj Moravi. Glavnu ulogu u njima imaju lazari, devojke koje su najlepše obučene i okićene, a ponegde još snabdevene sabljama ili nožem, a u novije vreme i revolverima, kao muškarci. Skupine su u svakom domaćinstvu rado primane, a u nagradu za pesmu, igru i lepe želje su dobijale razne poklone, najčešće u naturi.

Subota, 11. april

VRBICA

Sunce izlazi u 05,01, a zalazi u 18,18 101. dan u godini, 264 dana do kraja

Hrišćanski praznik Lazareva subota, koji je uvek u subotu uoči Cveti, u našem narodu se svetkuje kao poseban, a po sadržaju i načinu vr-lo živopisan, običaj pod imenom Vrbica. Ovog dana se išlo po vrbicu, ili, kako se češće govori, u vrbicu - da se uberu ili naseku grančice vrbe, koja uglavnom u ove dane olistava.

U ovom običaju, koji nesumnjivo seže u najdublju starinu, sačuvani su i ostaci drevne srpske religije u kojoj je vrba, kao biljka bujnog rastenja, imala vrlo zapažen značaj.

Vrbica je u našem narodnom kalendaru dan dečje radosti, dakle - jedan od dana kada su deca, i mladi uopšte, imali svoju svetkovinu. Sve do svršetka Drugog svetskog rata je Vrbica proslavljana i kao školska svečanost. Predvođena popom i učiteljom, školska deca, lepo obučena i sa zvoncima okačenim trobojnom vrpcom o vrat, odlazila su u polja i na proplanke da provedu vreme u radosnoj igri. Povorka se kretala praćena pesmom, a u mnogim krajevima su joj se priključivali i stariji.

Ovaj školski izlet je provođen u blizini kakvog izvora, uz koji, po pravilu, ima vrba, jer ova biljka iziskuje vlažnu podlogu. Osim toga, u staroj srpskoj religiji su izvori smatrani prirodnim svetilištima. Uzbrane vrbove grančice su okupljeni sutradan, na Cveti, odnosili u crkvu da se blagosiljaju smatrajući ih potom za lekovite. U nekim krajevima su ove prutiće držali prikačene uz ikonu, a ponegde, kao oko Osijeka i u južnom Banatu, deca su njima ritualno ovlaš šibana, radi zdravlja i - da bi rasla kao vrba.

U danima cvetne nedelje je bilo uobičajeno da se narod kiti vrbom i koprivom. O ovim biljkama je mnoštvo verovanja, u čijoj je osnovi ubeđenje o njihovoj magičnoj, zaštitnoj i isceliteljskoj moći. Osobito se vrba uzima kao simbol rađanja, a kopriva ima svojstvo da štiti seme u koje se stavi. Zato su se devojke u cvetnoj nedelji opasivale vitkom vrbovom šibljikom - da bi bile napredne kao vrba. Verovalo se da kopriva može da brani od senke, kako je nazivan ženski demon koji napada porodilje, pa je zato ova biljka stavljana porodiljama pod jastuk.

Ranije se sredom izbegavalo da se deca kupaju, o cvetnoj sredi pogotovu, a izbegavalo se i da se cvetne nedelje izmiva kosa - da ne bi cvetala.

Nedelja, 12. april

CVETI

Sunce izlazi u 04,59, a zalazi u 18,19 102. dan u godini, 263 dana do kraja

Hrišćanska crkva proslavlja Cveti kao jedan od petnaest velikih praznika, čuvajući u tome uspomenu na dan svečanog ulaska Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, događaj koji se, po biblij-skom učenju, zbio šest dana pre pashe. Po predanju, dolazeći krotko od Jeleonske gore, odakle je jahao na magaretu. Isus Hrist je oduševljeno dočekan kao car uz klicanje naroda. Praznik Cveti se u crkvi slavi od četvrtog veka, a naziv je dobio po grančici cvetne palme, koju je tom prilikom Isus nosio u ruci.


Onaj ko želi da mu cveće buja i cveta, treba da ga posadi na Cveti - jače će mirisati.


U srpskom, pak, narodu su Cveti značajan datum nacionalne istorije, jer je tog dana kod Takovskog grma Miloš Obrenović poveo 1815. godine Drugi srpski ustanak, pa je u prošlom veku današnji dan praznovan pod nazivom Srpske Cveti.

Tokom cvetne nedelje su se devojke starale da za Cveti uzberu cveća. Osobito su ga brale uoči Cveti, i njime se kitile, a ako su želele da ga zasade - brale su ga sa sve korenjem, najčešće u cvetnu subotu, i preko noći držale potopljeno u kakvoj činiji, ali ne unoseći ga pod kućni krov, da bi ga sutradan, na sam praznik Cveti, zasadile, verujući da će najbolje cvetati i mirisati ako je baš ovoga dana zasađeno. Pastiri su na Cveti brali mlečiku i njome kitili torove i staje - da bi stoka bila mlečnija.

U crkvi se na ovaj dan (30. marta po starom kalendaru) pominje, za pouku i radi bodrenja da se ne posustane u postu, primer svetog Jovana Lestvičnika. Ovaj bogougodnik - rođen oko 528. godine u Carigradu, umro 608. godine kao iguman u jednom sinajskom manastiru - dobio je ime Lestvičnik po svom delu "Lestice raja", koje se u zvaničnom crkvenom učenju naziva dušespasonosnim delom. U njemu je opisano kako se preko trideset prečaga (stepenica) uspinje do visine duhovnog savršen-stva. Ovo delo dubokog asketizma, omiljeno kod pravoslavnih monaha, upućuje na vrline i njihovo održavanje, te je stoga vrlo prigodno za navođenje u postu.

Ponedeljak, 12. april

STRASNI PONEDELJAK

Sunce izlazi u 04,57, a zalazi u 18,21 103. dan u godini, 262 dana do kraja

Poslednja ili sedma sedmica u velikom ili uskr-šnjem postu se naziva velika ili strasna nedelja. Kako crkva uči, velikom se naziva zato što je u ove dane Isus Hrist izvršio svoja velika dela - uništio je smrt, pobedio greh i skinuo proklet-stvo s ljudskog roda, otvorivši mu put ka raju. U crkvenoj je upotrebi i naziv strasna nedelja, koja se odlikuje osobitom pobožnošću, što se ogleda u pojačanim molitvama, bdenjima i smanjenjem obeda. Davane su milostinje ubogima, carevi su u ove dane oslobađali sužnje, a sudovi nisu radili.

U istočnoj Srbiji i Leskovačkoj Moravi, po narodnom tumačenju, strasna nedelja je tako nazvana po tome što se cele ove sedmice supružnici uzdržavaju od bračne postelje. Na Kosovu se za ovu sedmicu čuje i naziv strašna nedelja, zato što se u njoj boje (maste) uskršnja jaja, od kojih se prvo obojeno jaje zove strašnik. Ovo jaje se smatra lekovitim, osobito onima koji se od straha razbole, a može i da odagna gradobitne oblake, pa su ga iznosili pred kuću kad bi grad (led) počeo da tuče useve.

Utorak, 14. april

ZAVALITI UTORAK

Sunce izlazi u 04,56, a zalazi u 18,22 104. dan u godini, 261 dan do kraja

Velika ili strasna sedmica ima još i naziv zavalita nedelja. Tako je nazivaju u jugoistočnoj Srbiji, gde se ona inače, kao i u ostalim našim predelima, naglašeno posti. U Leskovačkoj Moravi je ona tako strogo pošćena da su mnogi, pogotovu starije osobe, ovih dana jednoničili, tj. uzimali hranu samo jednom obdan. Ovo se činilo i radi pčela, jer se verovalo da će oni koji jednoniče imati uspeha u hvatanju rojeva pčela. U zavalitoj sedmici je i stoci doznačavano da su ovo dani najvećeg i strogog posta, pa joj od velikog ili zavalitog četvrtka u prehrani nije davana jarma.

Zavalite, kao i gluve sedmice, nije se čula ni od kuda pesma i svirka, niti se igralo. Pesma i igra devojačkih povorki lazarica je utihnula na Lazarevu subotu, a pesma koja prati običaj ranilo i razdragani poj okićenih cvetonosica su prestali na Cveti.

Sreda, 15. april

VELIKA SREDA

Sunce izlazi u 04,54, a zalazi u 18,23 105. dan u godini, 260 dana do kraja

Uveliko je u toku velika nedelja, pa se i svi dani u njoj nazivaju veliki dani, jer se bliži najveći hrišćanski praznik Uskrs. Nekad su se početkom ove sedmice žurno završavali svi poslovi, da bi praznik nad praznicima, kako su u crkvi nazivali Uskrs, mogao da se proslavi što dostojnije.

Velika sreda je poslednji puni radni dan u ovoj sedmici, u kojoj se održava i najstrožiji post. Cele velike sedmice žene nisu ništa radile u ruke, naročito pazeći da ništa ljudima i deci tad ne šiju. Stočari su na veliku sredu nastojali da tako namire stoku i opskrbe je hranom da ne moraju u prazničnim danima koji slede da joj prilaze i staraju se o njoj. I radna ili vučna stoka, kada se na ovaj dan ispregne ili iskoška, mirovala je i plandovala punih sedam dana, sve do praznog ili svetlog četvrtka po Uskrsu.

U Negotinskoj krajini su na veliku sredu brali burijan (aptiku), strogo pazeći da od branja pa nadalje ne dodirne zemlju, donosili kući i ostavljali da prenoći okačen pred kućom, a sutradan ga palili pred svojim dvorištima. Deo ovako uzbranog burijana su odvajali da ga potom palože i sažežu na groblju. Verovalo se da je ovo zaštita od veštica. Burijan je biljka poznata nam još iz praslovenske zajednice, a u narodnoj medicini je našao višestruku primenu. NJegov koren, lišće i plod (bobice) se upotrebljavaju kao lek protiv više oboljenja, a osobito se veruje u njegovu magijsku moć.

Ponegde, kao u Leskovačkoj Moravi, na veliku sredu počinju da boje (maste) uskršnja jaja. Prvo obojeno jaje se naziva izmamak. Bojeno je uz bajanje i smatrano je lekovitim, a čuvano je i radi zaštite od grada (leda). Poneko je naročito čuvao izmamak i prva dva jajeta obojena posle njega. Verovalo se da ta tri jajeta mogu da se očuvaju bez kvarenja tri godine.

Četvrtak, 16. april

VELIKI ČETVRTAK

Sunce izlazi u 04,52, a zalazi u 18,24 106. dan u godini, 259 dana do kraja

Veliki četvrtak je oračka slava ili težačka slava. To potvrđuju i mnogi primeri, posebno činjenica da su seljaci iz Podrinja u prošlom veku na ovaj dan pripaljivali u manastiru Tronoši veliku sveću, nazvanu oračka sveća, koja je posle gorela na liturgiji o svim većim praznicima u godni. Takođe na ovaj dan je i u Sarajevu i njegovoj okolini pripaljivana težačka sveća.


Jedino što se sme raditi na Veliki četvrtak - to je sejanje lubenica. Bostan tada zasejan biće - ogroman.


U južnom Banatu su na Veliki četvrtak obredno uprezali stoku i odlazili s njom nakratko u polje ili na salaše, ali nisu radili, već bi se vraćali kući, verujući da će, tako, stoka da napreduje i - bude velika. Zabranjen je svaki rad, izuzev sejanja bostana, jer, po verovanju, ako se zaseju na Veliki četvrtak - biće velike lubenice.

U Homolju su na Veliki četvrtak obavljali naročiti pomuz ovaca: domaćin bi svakoj ovci muza-ri iz desne sise pomuzao po malo mleka, da bi im pospešio mlečnost, a žene su odlazile ovoga dana na reku i puštale vodu za dušu mrtvima i niz vodu slale, pričvršćene na daščicama, upaljene sveće. Tom prilikom, kao o zadušnicama, razdavani su pokloni i deljeni kolačići za dušu.

U mnogim krajevima su uskršnja jaja bojena na Veliki četvrtak. U okolini Boljevca se crveno obojena jaja nazivaju peraške, a prvo obojeno jaje su zakopavali u vinograd, radi zaštite od grada (tuče).

Četvrtak je, od pradavnine, naročiti dan u našem narodnom kalendaru, sa jasno očuvanim znacima svetkovanja boga Peruna. Veliki četvrtak je uvod u veliku svetkovinu Uskrsa, ali, istovremeno, u niz četvrtaka koji slede i koji se u narodu nazivaju beli ili zeleni četvrtci. U ove četvrtke, koji negde praznuju sedam, a negde deset, nije se, po pretnjom kazne, smelo raditi u njivi, niti ići kuda zaprežnim kolima.

Petak, 17. april

VELIKI PETAK

Sunce izlazi u 04,51, a zalazi u 18,26 107. dan u godini, 258 dana do kraja

Veliko stradanje Isusa Hrista, koje crkveni oci nazivaju iskupnim, jer je on stradao da iskupi ljudski greh, odigralo se, prema učenju jevanđelista, na Veliki petak. Zato se ovaj petak naziva strasni petak, što znači: petak stradanja.

Pominjući muke i stradanja Hrista, crkva je propisala najstrožiji post za ovaj dan, od čega su se mogli izuzeti samo prestareli i teško bolesni. Dionisije Aleksandrijski je uveo pravilo da dva dana, na Veliki petak i Veliku subotu, svi bogougodnici provode bez hrane. I u našem narodu je bio običaj da se na Veliki petak jednoniči ili jednoudi, što znači da se ništa ne jede i samo jednom tog dana što okusi - i to samo voda ili kafa. U Gruži, gde su se oni što jednoniče uzdržavali i od pušenja, verovalo se da u gluvo doba, uoči Velikog petka, mora da se zemlja zatrese i da za trenutak sve vode zastanu u toku, zbog čega, tad, i vodenice prestanu s radom.

U mnogim krajevima su uskršnja jaja bojena ili šarana na Veliki petak. U visočkoj nahiji postoji predanje da je i Bogorodica ovoga dana šarala jaja. U Sremu i Šumadiji se prvo obojeno jaje naziva čuvar, jer se čuva tokom godine, pošto se veruje u njegovu lekovitu i magijsku moć. U Leskovačkoj Moravi su na Veliki petak davali stoci u hrani crveno obojeno jaje, dok je kod semberijskih i majevičkih Srba bio običaj da se na Veliki petak ide u lov na rakove, a u Homolju u lov na zeca, čija se krv smatrala lekovitom, osobito za nerotkinje.

Subota, 18. april

DUGAČKA SUBOTA

Sunce izlazi u 04,49, a zalazi u 18,27 108. dan u godini, 257 dana do kraja

Najrašireniji je naziv za današnji dan velika subota, koja se, kao i cela sedmica, ubraja u velike dane. Strasna subota je naziv prihvaćen posredstvom crkve, koja ovom sedmicom opominje na Hristovo stradanje, a zavalita subota naziv koji upućuje na to da ove sedmice valja učiniti kakvo dobro ili milosrdno delo. U okolini Leskovca nazivom dugačka subota se opominje na duge muke Hristove na raspeću, dok je crvena subota - kako se ovaj dan naziva u Bosanskoj krajini i Hercegovini - tako nazvana što se tamo uglavnom tada uskršnja jaja boje, najčešće crveno. U Popovom polju se pripoveda da su sva jaja pocrvena u trenutku kad je Isus Hrist vaskrsnuo iz groba, i zato ih valja bojiti u crveno. U visočkoj nahiji su jaja bojena crveno, i to rano, pre sunca. U Sremu su crkvena jaja, bojena ovog dana, imala namenu i u običaju dužičala (ili drugaričenja), koji je održavan osmog dana po Uskrsu.

Ovoga dana su mešena testa i obredni uskršnji hlebovi. Osobito je ukrašavan obredni kolač, zvani uskršnjak, mešen od pšeničnog brašna, kićen bosiljkom i sa utisnutim slovom (poskurnjakom). Uskršnjaci su ukrašavani i jajima.

Nedelja, 19. april

USKRS

Sunce izlazi u 04.47, a zalazi u 18,28 109 dan u godini, 256 dana do kraja

Po hrišćanskom veronauku, od najvećih petnaest crkvenih praznika sedam je posvećeno Isusu Hristu (Božić, Bogojavljenje, Cveti, Spasovdan, Trojice, Preobraženje i jesenji Krstovdan), pet Bogorodici (Mala Gospojina, Vavedenje, Sretenje, Blagovesti i Velika Gospojina), dva preteče i kumu Božjem sv. Jovanu Krstitelju (Ivanjdan i Usekovanje) i jedan apostolima (Petrovdan). Uskrs je, pak, izvan i iznad ovih petnaest velikih praz-nika, jer se drži za najveći i, stoga, naziva praz-nik nad praznicima.

U kalendarskom pogledu, Uskrs je osnova hri-šćanske godine, jer se prema njemu, kao glavnom pokretnom prazniku, pomeraju dani i svečanici u prvoj polovini godine, od pripremnih sedmica za uskršnji post do početka Petrovog posta. Taj pokretni deo kalendara seže od treće sedmice u januaru, kada najranije mogu da padnu pripreme sedmice za uskršnji post, dobrav. U Homolju je bilo pravilo da se kolje prase ako je Uskrs pre Đurđev-dana, a jagnje ako je posle Đurđevdana.

Posebnu draž uskršnjoj svetkovini daju šarana (bojena) jaja, čije tucanje (razbijanje) ima i nešto od takmičarskog duha, jer, po pravilu, razbijeno jaje pripada onome čije ga je jaje razbilo.

Iznimno, u nekim krajevima, kao u Leskovačkoj Moravi, u kućama koje su u žalosti se za Uskrs ne boje jaja crveno, već u crno, bez ikakvog znaka i belega, pa se u narodu ovakva jaja nazivaju kaluđera.

Jaje je simbol života i plodnosi, pa se do danas sačuvao običaj da se uskršnje jaje zakopava u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu.


Prvo uskršnje jaje, takozvani "strašnik", čuvalo se i iznosilo pred kuću kad bi grad počeo da tuče useve.


U Šumadiji se prvo jaje našarano za Uskrs naziva čuvar, pa je čuvano radi zdravlja, kao lek. Prvo obojeno jaje za Uskrs je u Gornjoj Pčinji odnošeno na njivu koju su protekle jeseni prvu uzorali, da ga sunce ogreje, a u podne su ga donosili otud i čuvali preko godine kao lek, ili su ga zakopavali u zemlju sa ozimim usevima, da ne bi pao grad.

LJuske jajeta su mrvljene, da se ne bi u njima mogle veštice prevesti preko vode.

Belo jaje se stavlja u sredinu uskršnjih kolačića (kavajčića), kojima se međusobno čeljad daruje.

Prilikom sejanja konoplje, koju u Gornjoj Pčinji seju muškarci, u zemlju poslednje sedmice u junu, kada najkasnije mogu da padnu Petrove poklade. U pravosalvnom svetkovanju Uskrsa je, po rečima teologa Lazara Mirkovića, utisnut kosmički tok kretanja, jer je pomireno solarno i lunarno računanje vremena. Po tome se tek po isteku 532 godine (vreme koje se naziva indiktion) ponavlja Uskrs kada su potpuno istovetni njegov datum (koji se računa prema Suncu, tj. prolećnoj ravnodnevici), mesečeva mena (pun Mesec, posle ovog datuma) i dan (nedelja, koja se svetkuje kao dan Hristovog uskrsnuća). Drugim rečima, ovogodišnjem Uskrsu će u tančine odgovarati Uskrs koji će se praznovati 2 530. godine.


MAŠĆENJE JAJA

Naši preci su vrlo dobro znali kojim biljem mogu sve omastiti (obojiti) uskršnja jaja, kako bi praznik bio što lepše proveden, a radost, pogotovu mladeži, veća. U crveno su bojena (mašćena) jaja kuvanjem broća, žutocrveno kuvanjem ruja, crvenomrko metvice, crvenkasto šljivove kore. Žutu boju daju kuvana lukovina, mlečika, kukurek, kopriva, srpak, dud, dunja, smreka, breza i dr. Mrku boju daju orahovina, cerovina i čađ, zelenu - seme koprive i koren patliyana, plavu - divlji zumbul, i dr.


Uskrs u hrišćanskom svetu nije, bezmalo od početka svetkovanja ovog praznika, proslavljan u isto vreme. Da bi se praznovanje datumski ujednačilo, car Konstantin je sazvao prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine. Pravilo koje je crkva ustanovila je da se Uskrs praznuje u prvu nedelju (kao sedmični dan odmora) koja dolazi iza prvog punog Meseca što se pojavi posle prolećne ravnodnevice. Po tome Uskrs, u zavisnosti od pojave punog Meseca nakon prolećne ravnodnevice, može da padne najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja (po novom kalendaru). U ovom drugom slučaju je Đurđevdan na Veliki petak.

Pravoslavna crkva je ostala sve vreme dosledna ovom pravilu određivanja dopuna, dok je Katolička crkva odstupila od ovog pravila 1583. godine, čime je, nakon milenijuma istovremenog svetkovanja Uskrsa od svih hrišćana širom sveta, povređena odluka Hijeskog sabora.

Najveći praznik hrišćanske crkve, Uskrs, u našem narodu je vrlo značajna svetkovina, propraćena nizom običaja.

U mnogim krajevima je običaj da se svak, kad ovog jutra ustane, protrlja uskršnjim jajetom po licu, verujući da će, tako, biti zdrav i rumen kao ono. Zato su to činili jajetom koje je obojeno crveno, a ponegde su za ovu prigodu odvajali jaje koje je prvo obojeno ovom bojom. U Levču i Temniću su se na Uskrs umivali vodom u kojoj je prenoćilo crveno obojeno jaje, a deci su, još, davali da okuse crvenog vina - radi zdravlja.

Po pravilu, jaja nije valjalo nositi za stokom, te se zato ovčari i govedari nisu na Uskrs laćali šareno bojenih jaja. Pogotovu se izbegavalo nošenje ili uzimanje crvenih jaja - da se stoka ne bi međusobna klala i krvarila.

Po svoj Srbiji se od Uskrsa do sv. Trojice volovi nisu hvatali u jaram, da grad ne tuče letinu.

Za ovaj dan svaki ukućanin treba da dobije novu odeću i obuću, ili, ako ne mogu, nečim da se prinovi od odela ili obuće.

Zmija koja se ulovi između Uskrsa i Đurđevdana stavljana je u Gornjoj Pčinji u bocu s rakijom, da ugine, pa su tu tečnost čuvali za lek od zmijskog ujeda.

Na Uskrs počinje mrs i mnogi se najpre omrse jajetom. U Šumadiji se ovog dana u svakom domaćinstvu klalo, a zakopavana su tri jajeta, da konoplja bude bela.

U Aleksinačkom Pomoravlju se jaja počnu da boje, ili, kako kažu, da "maste peraške", ujutru, rano, dok dan napreduje, i to prvo crvenom bojom, pa potom ostalim.


LJuske jajeta kojima se tuca za Uskrs, moraju se smrviti. To je zbog veštica koje mogu u ljusci jajeta preko svake vode.


Za jaja, kao simbol plodnosti, vezana su mnoga narodna verovanja. Tako kad kokoš snese jaje s dva žumanceta, drži se da sluti bližnjenje gazdarice, a kroz košulju porodilje, pri porođaju, da bi lakše rodila, u Gornjoj Pčinji je svekrva puštala jaje da padne na zemlju.

U predanjima i mitovima mnogih naroda jaje se pojavljuje kao simbol vaseljene, koja je nastala iz jajeta. Zato jaje oličava stvaralačku silu božanstva i prirode.

Kao simbol svemira jaje je istovremeno i simbol plodnosti, zato je njegova uloga vrlo vidljiva u mnogim običajima koji imaju cilj da podstiču rastenje i rađanje. U mitovima mnogih naroda, pogotovu starih naroda Sredozemlja, utkana su predanja o umiranju (iščezavanju) i uskrsnuću (ponovnom dolasku) božanstava koja slave kao kultne heroje. Najpoznatiji među njima je staroegipatski bog Oziris, koji je, po predanju, naučio ljude zemljoradnji i stočarstvu. I stari Sumerci su svetkovali povratak svetih supružnika Tumuza i Inane, kad oživljuje i sva priroda. Ovome su slični i drevni grčki mitovi o Adonisu i Per-sefoni, što je takođe vezano sa prirodom, plodnošću i rastinjem.

Po našem narodnom verovanju, u sedmici od Uskrsa do Tomine nedelje vrata raja su otvorena, i duša osobe koja u tim danima umre ide pravo u raj. U prošlom veku su, stoga, sva vrata na oltaru i crkvi bila u ovoj sedmi ci otvorena.

Ponedeljak, 20. april

SVETLI PONEDELJAK

Sunce izlazi u 04,45, a zalazi 18,29 110. dan u godini, 255 dana do kraja

Da je Uskrs veliki praznik potvrđuje i činjenica što je on trodnevna svetkovina. Tako, uskršnjim praznovanjem su ispunjeni nedelja - sam dan Uskrsa, ponedeljak - drugi dan Uskrsa i utorak - treći dan Uskrsa.

Danas je uskršnji ponedeljak, a nova sedmica, koja njime počinje ima više naziva u narodu. Posredstvom crkve, u kojoj se tri dana po Uskrsu posebno svetkuju kao svetli dani, ova sedmica se naziva svetla nedelja. Prema tome, danas je svetli ponedeljak. Drugi naziv ove sedmice je Tomina nedelja, jer se u njen nedeljni dan - sedmog dana po Uskrsu - u crkvi drži pomen svetom apostolu Tomi. Po biblijskom učenju, na Uskrs, pošto je vaskrsao, Isus Hrist se javio svojim učenicima, dvanaestorici apostola koji su oplakivali njegovu smrt. No, on se javio u trenutku Tominog odsustva, pa zato ovaj apostol, kad su mu rekli da se Gospod javio, nije tome poverovao (otud mu nadimak Neverni Toma).

Vrlo je raširen i naziv bela nedelja, jer se time doznačuje da je ovo sedmica u kojoj se sreda i petak ne poste. Drugi naziv za belu nedelju je trapava nedelja. Po narodnom kalendaru, danas počinje prazna nedelja. Tako ovu sedmicu nazivaju u okolini Timoka, praznujući je da polje ne bude - prazno, tj. nerodna godina.

Utorak, 21. April

VODENI UTORAK

Sunce izlazi u 04,44, a zalazi u 18,30 111. dan u godini, 254 dana do kraja

U vodenoj sedmici, kako se u narodu naziva prva nedelja po Uskrsu, naročito se priznaju, i po važnosti izdvajaju, vodeni utorak i vodena subota.

U središnoj Šumadiji se, pak, praznuju tri vodena utorka. To su, osim današnjeg, utorak po Đurđevdanu i utorak po Trojicama. Sva tri utorka, u jeku prolećnih radova u polju, posvećena su vodi, tj. praznuju se da bi pala kiša, neophodna za rast i rod useva.

Po verovanju u Gruži, na vodeni utorak nije valjalo ništa raditi (prati, šiti, krpiti, ukrašavati) na muškoj odeći, pogotovu budućih vojnika.

Ove godine se, još, vodeni utorak poklapa sa končanim utorkom, tj. utorkom koji je u meni poslednje četvrti meseca, kada Mesec kopni, jede se, ili smanjuje, što je, po narodnom verovanju, dan kada nije uputno nove poslove preduzimati.

Sreda, 22. april

GARAVA SREDA

Sunce izlazi u 04,42, a zalazi u 18,31 112. dan u godini, 253 dana do kraja

U sklopu uskršnje svetkovine su u sva tri dana po Uskrsu - koji se nazivaju svetlim danima - i obredne povorke.


Na garavu sredu (ove godine 22. aprila) neženje starije od trideset, nagarave se po licu, i u pratnji svirača, vuku kroz selo panjeve.


Tako, na uskršnji ponedeljak (svetli ponedeljak) u mnogim naseljima su išle krstonoše, povorke čiji je ophod priređivan zarad bogate letine. Ponegde još, kao u jugoistočnoj Srbiji, mogu se i u ovom veku sresti devojke - povorke kraljica, a u fruškogorskim selima muška družina polivača, ili vesela bratija, sa buretom na kolima, čiji je "polivački kolač" - vino. Na uskršnji utorak, kao i danas, na svetlu ili belu sredu, takođe u nekim naseljima idu povorke krstonoša ili litija.

No, današnja bela sreda se u severnom Banatu naziva garava sreda. Naziv je dobila po vedroj povorci koja se kreće po naselju. U povorci su isključivo neoženjeni mladi ljudi do tridesete godine, to jest momci poodmaklih godina koji se još nisu oženili. Oni idu uz pratnju svirača i kroz selo vuku - panj. Kako su neki od njih naga-ravljeni, ova sreda je dobila naziv - garava.

Običaj da na garavu sredu neoženjeni budu, ovako javno, nagaravljeni, održao se do pred Drugi svetski rat. U ovom običaju, koji je vedar koliko i živopisan, odslikano je jedno zdravo narodno uverenje o potrebi i smislu braka.

Četvrtak, 23. april

ZELENI ČETVRTAK

Sunce izlazi u 04,40, a izlazi u 18,32 113. dan u godini, 252 dana do kraja

Jedan od naziva za sedmicu po Uskrsu je prazna nedelja. U istočnoj Srbiji se ona praznuje - da bi bila rodna godina, to jest da polje ne bude prazno. Osobito se u ovoj sedmici svetkuje prazni četvrtak.

U ovim predelima su, počev od praznog četvrtka pa do Spasovdana, dakle pet četvrtaka, svetkovali tako što nisu dirali zemlju u polju, tj. nisu orali ni kopali, niti uprezali oraću stoku, dok su ostale poslove mogli da rade.

U ostalim, pak, predelima nisu takođe radili u četvrtke ovog razdoblja, koje su nazivali beli ili zeleni četvrtci.

U narodu se kaže da je Uskrs najglavniji svetac u godini, jer su tada zalihe hrane na izmaku. Zato je i razumljivo što je u osnovi praznovanja ove sedmice staranje o hrani i rodnosti letine.

Petak, 24. april

ISTOČNI PETAK

Sunce izlazi u 04,39, a zalazi u 18,34 114. dan u godini, 251 dan do kraja

Danas je i petak po Uskrsu, koji se naziva beli, blagi ili trapavi petak, tj. petak kada se ne posti, što je i razumljivo, jer mu je prethodio najduži i najstrožiji post u godini.

Za ovaj petak, koji se još naziva i svetli petak, po Srbiji i Bosni je rašireniji naziv istočni petak. Naziv mu je nastao od reči istočnik, što znači: izvor, jer je bilo u običaju da se, rano zorom, odlazi na izvore i kladence, gde se obredno, radi zdravlja, umivalo. Ova okupljanja su prerastala u svetkovinu koja se, uz obed, tu provodila celog dana.

Među opisima svetkovanja istočnog petka naročito je upečatljiv opis Brkailije Kasabalije, objavljen u listu "Karayić" 1903. godine, gde se kaže da je početkom ovog veka pravoslavna čeljad iz Sarajeva ovoga dana odlazila na istok, na Benbašu, i umivala se na izvoru Pjenkovac, verujući da je to dobro radi zdravlja, jer je toga dana i Bogorodica izmivala Hristu rane. Nakon umivanja se odlazilo na Borak, osojnu stranu podno Trebevića; gde se ručavalo i ostajalo u druženju i vedrom raspoloženju celi dan.

Deo mehanyija je svetkovao istočni petak kao svoju zanatsku slavu.

Subota, 25. april

ZAKLOPITA SUBOTA

Sunce izlazi u 04,37, a zalazi 8 18,35 115. dan u godini, 250 dana do kraja

Budući da je danas i subota po Vaskrsu, to se današnji dan u Levču i Temniću naziva zaklopita subota, koju su naročito svetkovale žene, dok su muškarci to označavali na neobičan način, naime - na današnji dan se niko nije brijao i šišao. Subota je inače, po narodnom određenju, udovički ili mrtvački dan i posvećena je prevashodno pomenu mrtvih, a zaklopita subota, kao dan posvećen pokojnicima, ima naglašen mrtvački karakter, što se vidi i po nešišanju i nebrijanju muškaraca.

Treba imati u vidu da su, izuzev subote, nazivi svih dana u nedelji slovenskog porekla. Reč subota je pozajmljena iz jevrejskog jezika, gde glasi "šabat" (ili sabat), a znači: pokoj, mir, odmor, a u jevrejski jezik je ušla iz asirskog jezika. Na osnovu ove posuđenice je izgrađeno mišljenje da je, verovatno, stara slovenska nedelja bila šestodnevna. Međutim, s druge strane, postoje vrlo jasni dokazi da su Sloveni imali sedmodnevnu ne-delju, pogotovu ako se imaju u vidu njihova astronomska znanja i upravljanje prema Mesečevim menama. Stoga je prihvatljivije gledište da je naziv za subotnji dan izbegavan, jer je (kao npr. bezi-mena nedelja) pripadao božanstvu smrti ili podzemnog sveta.

Nedelja, 26. april

TOMINA NEDELJA

Sunce izlazi u 04,35, a zalazi u 18,36 116. dan u godini, 249 dana do kraja

Danas je sedmični dan odmora prve sedmice po Vaskrsu, koja se naziva Tomina nedelja. Naziv je dobila po Tomi, jednom od dvanaest velikih apostola.


U sedmici između Uskrsa i Tomine nedelje vrata raja su otvorena, i onaj ko tad umre pravo u raj ide.


Po biblijskom učenju, Isus Hrist se po uskrsnuću javio svojim učenicima, ušavši kroz zatvorena vrata. Osvedočivši se u njegovo uskrsnuće, ova jedanaestorica su to ispričala dvanaestom (Tomi), koji je u trenutku Isusovog javljanja bio odsutan, no on im odgovori: "Ne verujem, dok to ne vidim." Osmi dan po Uskrsu je Isus Hrist ponovo došao među svoje učenike, zatekavši ih sve na okupu i prekoreo Tomu što nije odmah u njegovo uskrsnuće poverovao. Otuda je Toma, čije ime na jevrejskom znači Blizanac, dobio nadimak Ne-verni.

Uverivši se, tako, lično u Hristove rane i njegovu besmrtnost, Toma je postao jedan od najdos-lednijih pobornika hrišćanstva, koje je širio u Palestini, Persiji i Indiji. Stradao je, izboden kopljima, u indijskom gradu Melipuru, zato što je suprugu i sina tamošnjeg cara preobratio u hrišćanstvo.

Ponedeljak, 27. april

POBUSANI PONEDELJAK

Sunce izlazi u 04,34, a zalazi u 18,37 117. dan u godini, 248 dana do kraja

Osmi dan po Vaskrsu, ili u ponedeljak po uskršnjem ponedeljku, običaj je da se pobusaju grobovi, što znači uredi, očisti od korovskog rastinja, busenje na humkama. Zato se ovaj dan naziva pobusani ponedeljak (negde i pobušeni ponedeljak). U Gruži se on smatra Uskrsom pokojnika, te svako daje pomen i sprema za dušu svojim umrlim precima i srodnicima. Uz prekađivanje grobova, na pobusani ponedeljak se pale sveće pokojnicima, za čiju se dušu dele šarana uskršnja jaja. Po svemu, ovaj dan ima svojstva zadušničkog dana, koji se još naziva i Mali uskrs, a u Popovom polju u Hercegovini Mladi uskrs.

Mali uskrs se u banatskim selima provodi vrlo vedro pod nazivom kumačni ponedeljak, jer se tog dana održava običaj kumačenja. Ovoga dana su se, uz trostruko ljubljenje kroz venac spleten od cveća, sklapala drugarstva i pobratimstva mladih. Devojčice i devojke su postajale "kume", a dečaci i mladići "pobre". Običaj kumačenja se u naseljima po Fruškoj gori naziva ružičalo, a pod tim nazivom se očuvao sve do danas i kod preostalih Srba u okolini Budimpešte.

Utorak, 28. april

VODENI UTORAK

Sunce izlazi u 04,32, a zalazi u 18,38 118. dan u godini, 247 dana do kraja

Voda je, kao i vatra, dobar sluga a zao gospodar, te je zato, vrlo davno, nastalo praznovanje posvećeno vodi.

Druga nedelja po Uskrsu se u narodu naziva vodenom nedeljom, a prva dva dana u njoj - vodeni pone-deljak i utorak - svetkuju se u nekim naseljima kao seoska slava (preslava).

Sreda, 29. april

MLADA SREDA

Sunce izlazi u 04,31, a zalazi u 18,40 119. dan u godini, 246 dana do kraja

Danas još traje Mesečeva mladina, te je danas mlada sreda. Po narodnom verovanju, sreda je vrlo povoljan dan, a pogotovu mlada sreda, za svaku ljudsku delatnost i preduzimanje važnih koraka. U nekim predelima je ovo varovna sreda, koja se naziva vodenom, jer je posvećena vodenoj stihiji - da ne uništi useve i letinu, što se u vreme prolećnih kiša često dešavalo.


Ko zgreši sredom, greh mu zauvek ostaje. Ne postoji crkva Svetoj Sredi posvećena da se ima grešnik gde ispovediti i pomoliti.


U prošlosti se mnogo pazilo na to da se ljudi uzdržavaju od svake zlomisli i lošeg dela. Pogotovu sredom, jer ko zgreši u sredu - greh mu ostaje do sudnjega dana. Ovo narodno verovanje je zasnovano na činjenici da među svetiteljima jedino Sveta Sreda nema crkvu koja joj je posvećena, pa se stoga grešnik nema gde ispovediti i tražiti oprost greha.

Četvrtak, 30. april

ZELENI ČETVRTAK

Sunce izlazi u 04,29, a zalazi u 18,41 120. dan u godini, 245 dana do kraja

Sedam četvrtaka, od Uskrsa do sv.Trojice, svetkovani su najviše zato da grad (led) ne uništi letinu. U prošlom veku se u ove četvrtke, koji su nazivani zelenim četvrtcima, strogo pazilo na to da niko ne ore, a tog dana se ni volovi nisu uprezali u jaram. A kiriyije su mogle da imaju neprilika od meštana ako tog dana zaprežnim kolima prolaze njihovim selom.

 
| vrh strane | sadržaj broja |  

PRVI BROJ SRPSKOG NASLEĐA IZAŠAO JE IZ ŠTAMPE NA BADNJI DAN LETA GOSPODNJEG 1998.


[ novi broj | arhiva | kontakt | promena jezika ]
webmaster@srpsko-nasledje.co.yu


Copyright © 1998. NIP „GLAS“