SRPSKO NASLEĐE
   ISTORIJSKE SVESKE
   BROJ 4APRIL 1998.
SRPSKO NASLEDJE

Panteon
GLAVNIH SLOVENSKIH BOGOVA

ORAO I KRST OD LEDA

Pripremio:
Slobodan
Jarčević

Istraživao
i likovno
oblikovao:
Momir
Janković

U Vesninim obredima ima nečega što nedvosmisleno podseća na hrišćansko pričešće: žrec je svojim vernicima davao da progutaju leskov pupoljak ili glogov list. U čast Vesne bojena su jaja, najčešće u crveno, simbolišući vatru i sunčevu toplotu - danas se jaja boje za Uskrs. U doba cvetanja vrba, deca su kićena grančicama i zvončićima - to je Vrbica

Stribog, neumorni putnik
KRILATI BOG
SA RATNIČKIM ŠLEMOM

Stribogova kultna mesta bila su na grobljima. On je na drugi svet prenosio mrtve. Bio je to dobar bog, ali često naprasit i strog. Njegovi simboli bili su krstovi od leda, verige, orao je bio njegova ptica. U Stribogovo ime se bajalo, ali i zaklinjalo. Pred njegovim kipom mirili su se zavađeni, a sretan broj bio mu je broj sedam, kao što su njegovi dani bili ponedeljak, četvrtak i subota. Sveti Sava zadržaće mnoge osobine slovenskog Striboga

Stribog je gospodar vetra i vazduha. Važio je za neumornog putnika koji se lako prebacuje sa jednog mesta na drugo. Zbog toga je zamišljen kao moćni, streloviti, vetar. Sloveni su mu ime zamenjivali nazivom za najčešći vetar u svojoj okolini, pa su ga Srbi oslovljavali rečnim vetrovima: vardarcem, pomoravcem, podunavcem, ali i košavom, burom, jugom ili povetarcem. Pošto se pojavljivao nekad silovito i razor-no, a ponekad blago i plodonosno, pripisivan mu je nestalan karakter, koji je prelazio od besa do dobroćudnosti. Tako se zimi ispoljavao nemilosrdno - zamrzava vodu, nanosi sneg pa kuće i puteve i kažnjava hladnoćom. Od njegovog imena ostao je glagol "strigati", pa su Sloveni govorili za hladna vremena: "Vetar striže". Supro-tno ovakvom ponašanju, Stribog je u proleće radovao ljude - šaljući im, na krilima povetarca (razvigorca), boginju Vesnu; koja ih je darovala novim životom i raskošnom lepotom, zaodevši im okolinu u zeleno, cvetno i mirišljavo ruho. Ukratko, Stribog je dobar, ali je često naprasit i prgav. Ove Stribogove osobine nisu zaboravljene kod Srba. One su, u mnogobrojnim legendama, pripi-sane Svetom Savi, gde se naš najveći svetac pojavljuje kao neumorni putnik, koji pomaže ljudima i podučava ih, ali ih često i okrutno kažnjava - ako se ponašaju nemoralno.

Stribog je važio i za ratnika, poput Svetovida, Gerovita i Triglava. Od njih se razlikuje po tome što ima krila. Ona mu omogućuje da brzo prelazi ogromna prostranstva na zemlji, ali su mu služila i za prenošenje duša umrlih u drugi svet, zašto je, takođe, bio zadužen. Ovo zaduženje u hrišćanstvu je pripalo Svetom Nikoli, a posle Svetom Jovanu, i na kraju Svetom Arhanđelu, koji je duše predavao Svetom Petru - za Raj ili Pakao.

Stribogova pravno-magična moć obezbeđivala mu je visoko mesto u panteonu slovenskih bogova, što se potvrđuje činjenicom da se njegovo ime ističe u letopisu Nestora Časnog Kijev- skog iz jedanaestog stoleća posle Hrista i u "Slovu o Polku Igorovu". U opisanom Kijevskom panteonu, Stribogov kip je bio pored Dažbogovog, Perunovog i Horzovog.

Prilikom obreda posvećenih bogu Stri-bogu i magijskih radnji, poštovan je Stri-bogov izbor brojeva i dana, prema sledećim odlikama: srećni dani su ponedeljak, četvrtak i subota; srećan je broj 7, a magičan broj 3. Sloveni su slavili Striboga tri puta godišnje: zimi, u proleće i u jesen. U njegovo ime su vernici, pored bajanja, zavetovanja i dogovaranja, priređivali obrede za pomirenje među prijateljima i rođacima, što nas, opet, podseća na Svetog Savu, koji je uspeo da pomiri svoju zavađenu braću - srpske kraljeve - Stefana i Vukana. Pred Stribogovim kipom, žreci su primenjivali i mazije: obred po kojem je osumnjičeni morao da izvadi vrelo gvožđe iz vode - ako bi ostao nepovređen, proglašavan je nevinim.

Stribogova kultna mesta, pored hramova, bila su na grobljima. Pored vetra, njegov je bio i grad - tuča, a od duhovnih pojava: aloviti vihor i usudi. U slučaju vetrovitih vrtloga, koji su mogli da ponesu žito, slamu, seno, pa i delove kuća, tumačilo se da je Striboga spopao, zbog nekog ljudskog greha, strašan bes. Stribogovi predmeti bile su verige i krst, kojeg su vernici oblikovali od leda u toku zimskih dana. Njegov je bio orao i prolećno cveće - koje mu je darovala boginja Vesna.

Stribog je na kipu bio predstavljen kao ratnik. Pored spomenutih krila, imao je na glavi metalnu kapu sa šiljkom - na koju podsećaju nemački šlemovi iz Prvog svetskog rata. Vrat i gornji deo Stribogovog tela pokriveni su metalnim pločicama. Bog Stribog u rukama drži ogroman luk i snop ubojnih, dugih, strela.

Njegove funkcije u hrišćanstvu obavljaju sveti: Vartolomej, Petar, Sava, Pantelija i Atanasije.

Vesna, prolećna
DOBROTA I BLAGOST
POŠTOVANjE I SLOGA
SREĆA I LJUBAV

Imala je cvet u kosi, u levoj ruci držala buket cveća, a na kažiprstu desne ruke stajala joj je lastavica. Vesnina kultna mesta uvek su bila pored vode, njeni predmeti su venci, lutke, jaja i zvona. Njene ptice su lasta i roda, njene biljke breza, vrba, maslačak i cvet breskve. Vesnini praznici preneti u hrišćanstvo su Cveti, Vrbica, Mladenci. Štitio ju je bog viteza i ratnika Gerovit, a na krilima povetarca donosio ju je bog vetra i vazduha Stribog

Vesna je omiljena boginja proleća. Sa prolećem je najavljivala tople dane, plodne njive i brojna stada na pašnjacima. Život se u proleće obnavljao, a Vesna je zaslužna što je on dobijao raskošne i lepe oblike: zelene krošnje, raznobojne cvetove i opojne mirise. Ovim je unosila radost u domove Slovena, pa joj je kult bezgranično uzdizan. Vernici su joj se molili da bude milostiva i da umnoži vesnike drugih srećnih događaja; i u porodici i u društvenoj zajednici. Zato nije zaboravljana ni pri najvećoj porodičnoj radosti - dolasku na svet novih naraštaja. Roditelji su svojim kćerkicama rado davali njeno ime. Ovaj običaj se zadržao i do danas, pa je Vesna jedno od najčešćih ženskih imena kod pravoslavnih Srba.

Boginja Vesna je bila uzor u svakom pogledu, pa su Sloveni želeli da im kćerke budu vesele, lepe, čiste i mirišljave kao ona. A upravo je tako zamišljana i boginja Vesna. Njenu lutku su momci oblačili u ruho od trave, grančica sa pupoljcima, cveća i lišća. Momci su je nosili kroz naselja i donosili na kultna mesta. Ukusno i lepo obučena, boginja Vesna je širila opojne mirise oko sebe, pa je takva slika očaravala Slovenke, koje su našle načina da se domognu mirisne tečnosti, kojom su počele da kvase lice i natapaju svoju odeću. Pored zanosne lepote, Sloveni su Vesni pripisivali i gospodstvo nad sunčevom toplotom, bez koje ne bi bilo obnavljanja prirode u zeleno i cvetno ruho, niti bi moglo biti klijanja i nicanja novih biljnih izdanaka. Sveštenici su smatrali vatru simbolom sunčeve toplote, pa su je ritualno potpaljivali i blagosiljali. Vernici su zato, radi sreće u porodici, deo te obredne vatre odnosili kući i potpaljivali svoje ognjište. Inače, oko vatre su sveštenici (žreci) rukovodili pastirskim igrama - radi što bujnije trave na pašnjacima. Pored toga, u igri i pesmi učestvovale su i mlade devojke - dodole, ispunjavajući deo obreda vezanog za dozivanje kiše. (Ovaj obred priređivan je u čast i drugih bogova). U ritualu boginji Vesni, devojke su bile obučene samo u ruho od trave, grančica, lišća i cveća (kao i Vesna) i kad je bilo dovoljno toplo, prisutni su ih, obilato, polivali vodom. Kasnije su, za igru i pesmu, dodole bile nagrađivane od strane svakog domaćina.

Boginja Vesna, kao i svaka ovozemaljska dama, nije bila usamljena. Imala je svog zaštitnika - boga Gerovita, viteza ratnika, koji je bdio nad njom i boga Striboga - boga vetra i vazduha. Stribog ju je, na krilima lakog i prijatnog povetarca, donosio svakog proleća. Vesni je pripisivana još jedna odlika, tako prisutna za smrtnice - netrpeljivost prema drugim ženama. Ona je bila ljuta protivnica boginje Morane - gospodarice zime i smrti. U žestokom obračunu između dve boginje, Sloveni su se opredeljivali za omiljenu Vesnu, pa su joj pomagali tako što su, na razmeđi zime i proleća, pravili lutku sa omraženim likom Morane i uz prigodne obrede je spaljivali, dozivajući Vesnu da što pre dođe. Ovaj savez sa Vesnom, Sloveni su koristili tako što su je pozivali, molitvama i magijskim radnjama, da im pomogne da oteraju Moranu iz kuća i iz staja, gde bi nameravala uzimati duše ili nanositi patnje ljudima i stoci.

Sloveni su verovali da Vesna, suprotno opasnoj Morani, pomaže ljudima i da u proleće popravlja zimom narušeno zdravlje, usklađujući, istovremeno, rad srca i razuma. Time je ljude činila dobrim i blagim, pa nije bilo prepreke da oni međusobno neguju poštovanje i slogu. Jednom rečju, Vesna je donosila ljudima sreću i ljubav. Zauzvrat, Sloveni su u njenu čast priređivali jedan od najradosnijih obreda. Sastojao se u veselju sa supružnicima koji su sklopili brak u prethodnoj godini. Za tu priliku, pripremani su kolačići sa medom, poetično nazivani - medenčićima. Ovaj običaj će preživeti, pa će i u hrišćanstvu zadržati istovetno ime - Mladenci, s tim što će ga Pravoslavna crkva vezati za dan Četrdeset mučenika, 23. marta, kad je u četvrtom veku ubijeno 40 rimskih vojnika, koji se nisu želeli odreći, tada zabranjene, hrišćanske vere.

I drugi obredi posvećeni boginji Vesni su preživeli i održali se u hrišćanstvu. Kao i njen prolećni cvetni praznik, kojeg i danas praznujemo kao Cveti. U Vesninim obredima je nešto što nedvosmisleno podseća na hrišćansko pričešće, jer je žrec svojim vernicima davao da progutaju leskov pupoljak, ili glogov list. U vreme cvetanja vrbe, deca su kićena vrbinim resama, a oko vrata su im stavljani zvončići, da bi nagovestili brojnu i zdravu jagnjad. Nema sumnje da je i ovaj obred zadržao u pravoslavlju bar svoje ime - Vrbica. U proleće su i Sloveni bojili jaja i crvena boja je bila najprisutnija, jer je simbolizovala vatru i sunčevu toplotu, koju je Vesna donosila. Crvena jaja su, s vinom i hlebom, poklanjana domaćinu kuće. Hleb, vino i obojena jaja su u hrišćanstvu dobili samo još jaču simboliku. Pošto su svi Vesnini obredi bili posvećeni proleću i novom životu, tako je proleće obeleženo i u hrišćanstvu, jer je na Blagovesti (7. april) Arahanđel, noseći beli krin u ruci, obavestio Bogorodicu o njenom bezgrešnom začeću - novom životu.

I stari Sloveni su kukavicu smatrali zloslutnicom, naročito ako bi zakukala u proleće, kad su se proslavljali Vesnini dani. Suprotno tome, lastavicu su smatrali srećnom pticom i gotovo su je poistovećivali sa boginjom Vesnom, jer je ona bila opipljivi vesnik proleća. Zato je nikad nisu lovili i svaka porodica je bila srećna ako bi im lastavica ozidala svoje gnezdo ispod kućne strehe.

Kako smo videli, boginja Vesna je vezana za proleće, a time za cvetanje i klijanje. Od duhovnih pojava, nje se tiče jedino izgon Morane. Pored hramova, Vesnina kultna mesta su uvek pored tekuće vode, a od predmeta simbolizuju je: lutke, venci, jaja i zvona. Njena živa bića su: lasta, kukavica i roda (roda i danas predstavlja vesnika novorođenčadi), a od biljaka: breza, vrba, ljubičica, maslačak i cvet breskve.

Na svojim kipovima, Vesna je predstavljena kao lepa i nasmejana devojka; s kosom od cvetnih zvončića, krupnim očima i osmehom preko lica. Na kosi je imala veliki zvezdast beli cvet, a oko vrata ogrlicu. Grudi su joj bile bujne - kako i dolikuje boginji koja priprema uslove za novi život. U centralnom delu, bili su izrezbareni motivi obrednog kola sa figurama devojaka i mladića, a u donjem delu veliki cvetni venac. U gornjem delu kipa, predstavljeni su različiti cvetovi i lišće. Boginja je držala u levoj ruci buket cveća, a na kažiprstu desne stajala joj je lastavica.

Vesnini praznici preneti u hrišćanstvo su Cveti, Vrbica, Mladenci. Štitio ju je bog viteza i ratnika Gerovit, a na krilima povetarca donosio ju je bog vetra i vazduha Stribog.

Vesnine funkcije u hrišćanstvu pokrivaju: sveti: Mihajlo, Gavrilo i Rafael (Sveta Trojica) i delimično: Ćirilo i Metodije.

Lada, boginja leta
ZLATNA KOSA
I OČI BOJE LJUBIČICE

Ladi su pripadali sunce, topla noć i kiša. Njene životinje su bile petao, jelen, mrav, a biljke trešnja, lipa, maslačak i božur. Devojke su joj se molile za lepotu, muškarci je prizivali u vreme ljubavnih patnji. Bila je naslednica Vesne, što Vesna učini cvetim, Lada plodnim. Na kipovima prestavljana je kao lepa, stasita žena, prekrivena zrelim plodovima voća, sa suncem na grudima

Lada je boginja lepote, plodnosti i leta. Njeni dani su bili od 25. maja do 25. juna. Po njima se vidi da je Vesnina naslednica, od koje je preuzela probuđenu prirodu, da bi nad njom bila i omogućila joj razvoj do punih plodova. Lada je nastavljala sve ono što je Vesna započela - pa će celog leta lepotom biti ukrašena naselja, livade, šume, planine i nebo. Zato je i nazvana boginjom lepote i ljudi su je zbog toga najviše obožavali, moleći je da i njih učini lepim i zgodnim. Njoj su posvećivani česti i raznovrsni karnevali. U njenu čast se mladež okupljala u kućama ili na izletima u prirodi, najradije u vreme koje u hrišćanstvu obeležavaju ivanjdanske igre. U oba slučaja su igrana kola i pevane pesme Ladi, s refrenima: "O Lado", ili "O LJeljo". To su izvodile slovenske rusalke i ovi su obredi bili tako omiljeni da su se zadržali stotinama godina u vreme hrišćan-stva. Zabeleženo je da su se ruski sveštenici žalili da ovu pagansku pojavu ne mogu da suzbiju, jer je mladež, dolazeći u hrišćanske hramove, iznenada započinjala igre posvećene Ladi. Zbog toga je Pravoslavna crkva malo izmenila karakter ovih običaja, pa se danas na hrišćanske praznike pojavljuju, umesto rusalki, kraljice. Ladin obred je bilo i momačko pletenje venaca, koji su se, na izletima, stavljali devojkama na glavu, a kasnije su ih momci preuzimali, nosili kući i kačili iznad kućnih vrata ili na zidove u svojim sobama. Manje vence su mladići stavljali oko vrata kipovima svojih bogova, koje su držali u kućama. U čast boginje Lade, Sloveni su uzimali poslednji otkos žita, čineći od njega mali stožer, vezali su ga crvenim kanapom i prskali krvlju pevca. Pored ovog, činjen je i stožer od trešnjevog drveta, sa izrezbarenim likovima bogova, na koje su stavljani venčići. Stožeri su bili posvećeni kultu Sunca i imali su svrhu da podstaknu rast bilja pod njegovim zracima, ali i da izmole dovoljno kiše za žednu zemlju. Oko stožera su devojke pevale: "Oj, ubave mlade mome, Lado, Lado". Momci i devojke su u kolu bili okićeni i prolazili su ispod venaca, koje su za tu priliku držali, u obliku slavoluka, drugi mladići i devojke. Mnogobrojni su obredi posvećeni boginji Ladi, mada svi nisu ni zapisani ni zapamćeni. Jedan od njih sastojao se u tome što su ga upražnjavale devojke, bez prisustva muškaraca. One su nage uzimale deo od pribora za tkanje - vratilo, dodavale mu konjsku drvenu glavu, simulirale jahanje i palile su brezove kore, nataknute na duge motke. Ove motke (lile) podizane su visoko iznad glave osobe koja je bila odabrana da zameni boginju Ladu. Ona je u ruci držala jabuku petrovaču i ivanjsko cveće.

Vatra, kojoj su Sloveni pridavali čudesne moći, bila je obavezna i u obredima posvećenim boginji Ladi. I u ovom slučaju je omladina preskakala vatru i oko nje igrala i pevala.

Da li su se Sloveni koristili krstom i pre hrišćanstva govore, pored zapisa o pravljenju krsta od leda u slavu Stariboga, i ovi metalni ukrasi u obliku četiri povezana krsta, nađena slovenskom ostrvu Rujan - danas Rigen u Nemačkoj

Lada, kao i Vesna, bila je obožavana zbog svoje duhovne i telesne lepote. Predstavljana je kao najlepša slovenska žena - bele puti, zlataste kose i s krupnim očima, boje ljubičice. Usne su joj bile sočne - gornja boja jagode, a donja maline. Telo joj je bilo stasito a koža mirisna. Ona je bila zanosna i privlačna, pa su je Sloveni prizivali prilikom sklapanja brakova ili u vreme ljubavnih patnji. Tad su joj pevali, uz ponavljanje refrena: "Didi Lado". Kao i Vesna i Lada ima odlike i sudbinu zemaljskih žena, pa su ostali tragovi da su njeni dragani bili bog Gerovit - vitez i ratnik i drugi moćni sloven-ski bog na konju jarosni (ljutu) Jarilo.

Česi i danas Ladu zovu Pana - gospođa. Rusi su svom najomiljenijem vozilu dali ime Lada. To nije čudno, jer je Lada ostala u slovenskoj folkloristici prisutnija od drugih božanstava. Njeni znaci su česti motivi u vezovima i ručnim radovima slovenskih žena, tako da je lako, preko njih, odgonetnuti davnašnje funkcije boginje Lade.

Od prirodnih pojava, Ladi su pripadali Sunce, topla noć i kiša, a od predmeta spomenuti venci i stožer. Njeni su: petao, jelen, orao i mrav, a od biljaka: trešnja, lipa, maslačak i božur. Od duhovnih pojava, Lada je gospodar Poljevika. Kultna mesta su joj u poljima, a obredi su: žrtvovanja, kresnice i rusalke.

Kip boginje Lade prikazuje, kako je navedeno, stasitu i lepu ženu, a tako su i Grci zamišljali svoju boginju Afroditu. Na Ladinim prsima su razvijene dojke, znak plodnosti i ugravirano Sunce, bez kojeg ne bi bilo te plodnosti. Ostali delovi kipa pokriveni su slikama voćnih plodova, živih bića i znacima plodnosti, prisutnim na današnjim vezovima i ručnim radovima. Funkcije boginje Lade u hrišćanstvu pokrivaju: Arhanđeli Mihailo, Gavrilo i Rafael a delimično sveci: Đorđe i Petar.

Ladi su pripadali sunce, topla noć i kiša. Njene životinje su bile petao, jelen, mrav, a biljke trešnja, lipa, maslačak i božur. Devojke su joj se molile za lepotu, muškarci je pri-zivali u vreme ljubavnih patnji. Bila je naslednica Vesne, što Vesna učini cvetnim, Lada plodnim. Na kipovima predstavljana je kao lepa, stasita žena, prekrivena zrelim plodovima voća, sa suncem na grudima.

 
| vrh strane | sadržaj broja |  

PRVI BROJ SRPSKOG NASLEĐA IZAŠAO JE IZ ŠTAMPE NA BADNJI DAN LETA GOSPODNJEG 1998.


[ novi broj | arhiva | kontakt | promena jezika ]
webmaster@srpsko-nasledje.co.yu


Copyright © 1998. NIP „GLAS“