SRPSKO NASLEĐE
   ISTORIJSKE SVESKE
   BROJ 7JUL 1998.
SRPSKO NASLEDJE

J KAO JUNAŠTVO
KAKO SU PATRIOTI POSTALI IDIOTI?

Piše:
Pavle Cetinski
"Bilo je kod Srba, bezumnih junaka, ali i turonja, gorostasnih kukavica", zapisao je Miloš Crnjanski u Seobama.

Danas, već bi se moglo reći da se među turonjama nađe i poneki Srbin junak. I ni to ne bi bila najst-rašnija tragedija da ovi prvi ne gledaju nonšalantno i prezrivo na patrljke udova ovih drugih... Da im se ne smeju, superiorno i grohotom, videći u njima idiote koji sebe smatraju patriotama... Otadžbina (za "drugove" - domovina) brani se mirom, rozanjem kuglica leda u čaši "čivasa", pored grmova jorgovana, u poetičnom mesecu julu, na Dedinom brdu!

Kult junaštva, ma kako se on kultivisao i dizajnirao, jedan je od ključnih elemenata za opstanak svake, ne samo nacionalne zajednice. Ekipa, pamćenje, mentalna arheologija, to je onaj momenat (recimo: softver) koji određuje ciljnost i ideal junaštva.

Srpska epska vertikala i njezini ciklusi (kosovski, hajdučki, uskočki...) preplavljeni su tematikom junaštva. Zadržaćemo se, u analizi na nekoliko važnih tačaka. Evo šta kaže nezaobilazni Jovan Cvijić o junaštvu kod crnogorskih, dinarskih srpskih plemena:

"Njihova istorija za poslednjih pet vekova je istorija najvećeg junaštva koje se može zamisliti. Neka njihova dela prevazilaze maštu. Čovek se razvijao samo u duhu junaštva, kadšto, izgleda, do sebičnosti i okorelosti. Postojao je jedino junak. Junačka sujeta, junački ponos i oholost su, ako se tako može reći, bezgranično isticani. Ono što je ispunjavalo život svakog člana plemena, osnovna misao u životu, bilo je junaštvo. Čim iziđe iz kolevke dete počinje "trčati za slavom i spomenom".


Zašto je Đujić svojim četnicima poručivao:
"Pripašite pregače, a puške dajte ženetinama!"


U međuvremenu inženjeri ljudskih duša, u svojim epruvetama, pravili su od Njeguša, Kuča, Bjelo-pavlića, Pipera, Vasojevića... novu naciju pa je priča o crnogorskom junaštvu počela da se iskazuje kroz primereniju usmenu formu - viceve...

"Namjeri se junak na junaka,
Deli Musa na Kraljevića Marka..."

Nigde taj strašni dasa, "narodni pesnik", iskren, duhovit, nenadmašan, nikje pokazao svoj genijalni smisao za persiflažu kao u pesmama o Kraljeviću Marku. Tumači skloni patetici (a koji to Srbin nije) iz ove čuvene pesme uvek navode dva, po njima ključna stiha:

"Jao mene do Boga miloga,
Đe pogubih od sebe boljega..."

Ovaj dvostih, koji ukazuje na Markovo osećanje posle pobede u ovom meču (mešavinu iskrenosti i pokajanja) hoće zapravo da zatamni golu činjenicu da je Marko sjario Musi "na kvarno" (što u beogradskom argou znači: više vešto nego pokvareno). A pesma govori o tom ključnom momentu (vila Ravijojla, u ovoj sceni "morališe" i savetuje Marku kako da sredi Musu Arbanusu (!) posle Markovog direktnog poziva da mu pomogne:

"Sramota je dvoje na jednoga;
Đe su tebe guje iz potaje?
Gleda Musa brdu i oblaku,
Otkuda ono vila progovara.
Mače Marko nože iz potaje,
Te raspori Musu Kesedžiju
Od učkura do bijela grla..."

Zašto Srbi moraju da morališu kad pobede protivnika? Ne tražite taj odgovor od pisca ovog teksta jer je i on Srbin! (Bolje bi Srbima bilo da se na ovom mestu upitaju o stvarnom odnosu princa Marka i vile Ravijojle i tako ispitaju podzemlje svog čudnovatog libida).

Tako je, kao, bilo a sad smo tu gde smo. U najnovijem ratu (boju) koji tako uporno traje, izazivajući zevanje (a trajaće još dugo jer su nas nazvali "regionom") čudno bejaše srpsko junaštvo! Preciznije, još čudnija su pravila koja su definisala junaštvo. Protivno iskustvu hiljadu trista kaplara sinčići aktuelne "srpske" elite šmrču kokain na žurkama u Londonu ili na Tajlandu sa sinčićima "protivnika" njihovih tatica. Kasni titoizam na delu!

Uočljivo je da srpska strana (čitaj: "jugoslovenska") dosad nije beatrifikovala nijednog junaka. Tu i tamo, providnim propagandnim kampanjima u junake su pokušali da proizvedu ponekog policijskog manekena. Onda, propagirani su "panteri", "lavovi", "gepardi", a oni koji su gnjili u rovovima, misleći na polugladnu sirotinju kod kuće nazivali su sebe "volovima", "magarcima" ... Ne znajući ni sami da li se rugaju sebi ili "portparolima".

Kad je gorela zapadna Slavonija, prvog maja 1995. godine, na praznik rada, kad su u stotom derbiju ratovali partizani protiv svoje zvezde, jedan oficir JNA (VJ), u bloku 45, istresao je taštine tepihe, čudeći se jer je znao da se, i slučaju impotentnog državnog udara u Gvineji morao javljati dežurnom oficiru... Za to vreme u kafiću preko puta Jasenovca, na drugoj obali Save, u Bosanskoj Gradiški, dokoni srpski junaci (po naređenju) gledali su kako junačne hrvatske brigade ćeraju pred sobom srpske bake i nejač ... Od krajinsko-kninske vojske na lice mesta, kao jedina srpska jedinica stigli su kninski "minđušari", gradska hipi družina, sklona "vutri", da svojim junaštvom spasi svoj rod od sramote pred Bogom, u isto vreme dok su stasite kninske delije (oni sa brčinama kao sa hajdučke poternice) lomili čaše po pazovačkim krčmama...

Ono što je nekad, dakle, izazivalo drhtavicu uz gusle, damas izaziva podsmeh većine kojoj curi mast niz bradu...

Junaštvo je, kažu oni koji su (zaista junački) uspeli da sačuvaju svoje sizovske privilegije, vrlo problematičan sport!

Kad su kninski Srbi (ali u "onom" ratu: 1941/42.) počeli da malaksavaju, Momčilo Đujić im je savetovao:

"Pripašite prečage, a puške dajte ženetinama..."

Srpska puška danas je u suknji, dakle. Ništa zato. Tako je bilo i u sutonu prošlog, devetnaestog veka. Tada je Branislav Nušić napisao pesmu "Pogreb dva raba" u kojoj je, i on, savetovao: "Zato srpska deco ne ginite džabe, umesto heroja postanite babe..."

Zbog svoje bolne ironije Nušić je odležao sto jedan dan u požarevačkom zatvoru. Oni koji su ga sudili skočili su, na početku novog veka, s terase Dvora...

Analogije su đavolja rabota! Ako se već ne ostvaruje prognoza druga Marksa: Istorija se ponavlja, najpre je tragedija, a psole komedija...

 
| vrh strane | sadržaj broja |  

PRVI BROJ SRPSKOG NASLEĐA IZAŠAO JE IZ ŠTAMPE NA BADNJI DAN LETA GOSPODNJEG 1998.


[ novi broj | arhiva | kontakt | promena jezika ]
webmaster@srpsko-nasledje.co.yu


Copyright © 1998. NIP „GLAS“