SRPSKO NASLEĐE
   ISTORIJSKE SVESKE
   BROJ 8AVGUST 1998.
SRPSKO NASLEDJE

Vojna fabrika u Kragujevcu slavi 145 godina postojanja: istorija srpske vojne industrije može se ispričati u nekoliko reči - top trešnjevik - puška kokinka - bomba kragujevka - pištolj cezejac

KOKA POPRAVLJA MAUZERA

Piše:
Viktor Kovačević
Kada je 1853. inženjer Šarl Lubrije pustio u pogon Topolivnicu u Kragujevcu, počela je nova etapa srpske istorije. Bez ove fabrike istorija srpske vojske drugačije bi izgledala, a neka bude preterano, ali moglo bi se reći: u Topolivnici izlivena je srpska nezavisnost!

Srpski konstruktor krajem prošlog veka projektovao je najbolju pušku na svetu. U Kragujevcu proizveden pištolj koji je devedesetih godina bio najcenjeniji u svojoj branši, da bi srpska namenska industrija poslednjih go-dina bila dovedena na rub propasti. Konkuren-cija u međuvremenu napreduje.

Štrajk glađu, pešačenje do Beograda, izlasci na ulicu... Metode su kojima su radnici kragujevačke vojne fabrike poslednje tri godine tražili da se reši status fabrike, obezbedi posao, vrati dug stare države od preko 65 mili-ona dolara i redovne isplate zarada. Danas srpska vojna industrija stešnjena je problemima - od nemogućnosti prodaje na tržištima SAD i Kanade gde se godišnje liferuje 75 odsto svetskog naoružanja, do niza obavezujućih ugovora koje je SRJ potpisala - od Dejtona do Ugovora o naoružanju u subregionu u Beču.

Major Kosta Milovanović Koka, završio je vojničku karijeru u činu generala: "mauzer-kokinka" bila je najbolja svetska puška

Nacionalni značaj fabrike koji je posebno bio dominantan početkom ovog veka, pa sve do devedesetih godina, pretopljen je u veliki državni problem. Rešenje država pronalazi u prestrukturiranju i prema predlogu Ministarstva odbrane vojni kapaciteti u budućnosti iznosiće 25 odsto sadašnjih kapaciteta. Prema istom elaboratu preostali programi biće prilagođeni sledećoj podeli - program trajne konverzije (40), civilni programi (30) i usluge koje bi zauzele pet odsto sadašnjih kapaciteta. Time bi se stavila tačka na primat vojnog u ovoj fabrici, gde su kapaciteti namenjeni namenskim proizvodima iznosili preko 90 odsto.

Topolivnica, fabrika srpske nezavisnosti

Daleke 1853. godine francuski inženjer Šarl Lubrije postavio je "na noge" prvu Topolivnicu u ovom delu Evrope. Od topa "trešnjevka", puške "kokinke", bombe "kragujevke" (o kojima je pisao Egon Ervin Kiš), pa do pištolja "CZ 99" i lovačkog karabina, prenosila se slava srpskih i kragujevačkih oružara koji su u bivšoj državi poneli i laskavo zvanje "radničke aristrokratije".

Malo je poznato široj javnosti da je krajem prošlog veka puška "kokinka", srpskog konstruktora, u periodu od 1880. do 1886. godine smatrana za najbolju pušku u svetu.

Uopšte na proizvodnji i konstrukciji pušaka može se sagledati istorijski uspon i pad srpske vojne industrije kao i finansijske nevolje koje su pratile njen razvoj u dva veka nacionalne istorije. Jedan od osnovnih programa danas jeste proizvodnja popularnih "kalašnjikova". NJihova cena na tržištu je opala za oko osam puta (sa 400 na 50 maraka) u odnosu na period osamdesetih godina, kada je SFRJ, prema podacima Pentagona ostvarivala godišnji profit od oko četiri mi-lijardi dolara. Do "pometnje" na tržištu došlo je posle otvaranja ruskih vojnih skladišta - tzv. stokova, gde oružja - žargonski rečeno - ima za stogodišnji rat.

Fabrika oružja u Kragujevcu (crtež iz jednog londonskog lista, godina 1876): Stvaranje sopstvene vojne industrije bilo je zaloga nezavisnosti Srbije

Puška majora Koste Milovanovića Koke

S druge strane, zlatnim slovima u istoriju srpske države upisano je ime majora srpske vojske Koste Milovanovića Koke, konstruktora puške sistema "Mauzer Milovanović M. 1880", popularno nazvane "kokinka". Naime, krajem osamdesetih godina prošlog veka Kneževina Srbija vođena logikom da "smo isuviše siromašni da bi kupovali jevtino oružje" pristupila je modernizaciji i unifikaciji streljačkog naoružanja. Vojni ministar Jovan Mišković, 25. decembra 1878. godine, naredio je Artiljerijskom komitetu da napravi program za odabir oružja. Ubrzo je, posle referata Komiteta, formirana Komisija za izbor novog puščanog modela. Komisiju su činili major Kosta Milovanović (predsednik), kapetani Kosta Kostić i Pavle Jurišić Šturm, poručnici Laza Petrović i Jovan Pavlović, kao i kontrolor kragujevačke Puškarnice Vasilije Vasikić. Na prispeli konkurs u razmatranje je uzeto 29 različitih sistema pušaka od 20 proizvođača i konstruktora, dok su isprobane 93 puške.

Na konkursu su se prijavile gotovo sve značajnije firme u svetu tog doba poput Vinčestera, Lija, Drejzea, ZIG-a, Frankota i Mauzera...

Vremenom izbor je sveden na minimalan broj konstrukcija - a među njima i dve Mauzerove puške M. 1871 kalibra 11mm i njena modifikovana varijanta M.1871/78. Ova modifikovana verzija svo-ju promociju doživela je na banjičkom strelištu. Poboljšanja koja je sa sobom nosila ova puška zainteresovala je majora srpske vojske Milova-novića, koji je odlučio da na njoj poboljša bali-stičke performanse. S obzirom da je uzeo učešća na konkursu svoje mesto predsednika Komisije pre-pustio je Pavlu Šafa-riku. Naposletku, 21. oktobra 1880. godine, eks-pertska komisija je usvojila jednometnu "pušku ostragušu modela 1880" sistema Mauzer - Milovanović, sa klinastim olucima i kalibrom 10,15mm, a na osnovu izveštaja Milojko Lešjanin, ministar vojni, potpisao je ugovor sa Vilhemom Mauzerom o izradi sto hiljada ovih pušaka.

Zastava protiv Zbrojovke i Berete

Inače, istoričari su zabeležili i nervozno ponašanje Mauzera u vreme rada Komisije. NJegova firma "Gebruder Mauser und CO" iz Oberndofa nalazila se u krizi i posao od oko sedam miliona rajshmaraka bio je ujedno i spas. Otuda je u svom mestu bio dočekan pravim ovacijama. Međutim, novac za proizvodnju pušaka obezbeđen je posle pokretanja tog pitanja na sednici srpske vlade 13. maja 1881. godine. Vlada je zatražila zajam od Anglo-austrijske banke, koji je i realizovan. Prema nemačkim izvorima "Mauzer" je proizveo više od 100 000 pušaka.

"Kokinka" je bila kalibra 10,15mm bila je jednometna, i imala cev obrađenu klinastim olucima

Konstruktorski poduhvat bio je uvod u blistavu budućnost srpske vojne industrije, koji je na neki način krunisan proizvodnjom jednog od najčuvenijih pištolja na svetu "CZ 99". Ovaj pištolj 1991. godine prodaje se na tržištu SAD u kontingentu od 20 hiljada komada. Sankcije i postperiod omogućili su italijanskoj "Bereti" i, pre svega, češkoj "Zbrojovci" da zauzmu pozicije koje je "Zastava" imala. U tome su imale svesrdnu pomoć svojih vlada. Recimo samo da je češka vlada subvencionisala izvoz "Zbrojovke" na nemačko tržište što je bio osnovni kamen pokretač budućeg procvata ove firme u vremenu kada ona povećava proizvodnju dvadeset odsto godišnje. Sa druge strane, neposredno po otvaranju američkih vojnih baza u Italiji, "Bereta" je zadužena da snabde američku policiju svojim pištoljima. Takva pomoć u ovakvoj situaciji naše industrije izostala je, a država bez finansijske potpore od nekoliko stotina mili-ona dolara, ne može se upustiti u prestrukturiranje fabrike. Na nesreću, prema poslednjim podacima koji su imali notu zvaničnih država je namenskim fabrikama dugovala 165 miliona dolara i 40 miliona dinara.

- Kragujevačka vojna fabrika ima vrhunsku tehnologiju, očuvan inženjerski kadar i sjajne majstore. Otuda se mora posvetiti više pažnje njenom oporavku. Nažalost, stav države videli smo prilikom poslednjeg štrajka glađu 64 radnika kada niko od republičkih funkcionera nije našao za shodno da poseti ovu fabriku od vitalnog strateškog značaja - kaže za naš list Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca i predsednik Odbora za industriju u republičkom parlamentu.


Posle promocije novog "Mauzerovog" modela na strelištu na Banjici, major Kosta Milovanović dobio je ideju da poboljša balističke karakteristike "Mauzerove" jednometke. Ova puška, zvana "kokinka" krajem devetnaestog veka smatrana je za najbolju pušku na svetu.


Najsigurniji svetski lovački karabin

Preorijentacija kragujevačke vojne fabrike na proizvodnju lovačkog i sportskog naoružanja u takvoj situaciji nekako je i normalan sled događaja. "Zastavin" karabin smatra se za jedan od najpouzdanijih u svetu. Ovogodišnji katalog jednog od najeminentnijih distributera za Zapadnu Evropu Eduarda Ketnera našem karabinu dao je značajno mesto, na drugoj strani iza "Zbrojovkinog" modela. Sistem "mauzer 98 K" na našem karabinu ostao je izvorni kao i sa početka ovog veka uz minimalne izmene, dok je istoimena fabrika kao njen tvorac vođena pojevtinjenjem proizvodnje znatno uprostila ovaj sistem. U nizu stručnih analiza dokazano je da je "mauzer 98 K" najpouzdaniji i najrobusniji sistem na svetu. Prema rečima mr Nenada Miloradovića, direktora Sektora za istraživanje tržišta kod populacije koja kupuje lovačko i sportsko oružje ono što je najvažnije jeste upravo - sigurnost.

Prvi srpski oficir na čelu Topolivnice. Knez Mihailo je stvaranje srpske vojske poverio francuskim oficirima, prvih godina čak je i šef Generalštaba bio stranac, pa čak i prvi vojni ministar

- Naš karabin izrađuje se na najkvalitetnijoj tehnologiji rezanja i pri tom se koriste materijali po vojnim standardima - kaže mr Miloradović.

Tako je nacionalno slovo čuvenih oružara spalo na proizvodnju karabina i aktuelnu trajnu konverziju koja je neslavno prošla isprva u SSSR u vreme "perestrojke", kada su linije lovca "MIG 29" prilagođene za proizvodnju mašina za proizvodnju kesa. Te mašine, proizvedene uz pomoć američkog kapitala, više da gotovo niko ni ne pominje niti kupuje.

 

 
| vrh strane | sadržaj broja |  

PRVI BROJ SRPSKOG NASLEĐA IZAŠAO JE IZ ŠTAMPE NA BADNJI DAN LETA GOSPODNJEG 1998.


[ novi broj | arhiva | kontakt | promena jezika ]
webmaster@srpsko-nasledje.co.yu


Copyright © 1998. NIP „GLAS“