Jelena Anžujska: Srpska kraljica, od plemena fruškog, podigla je četiri franjevačka manastira i jedan pravoslavni - Gradac, u kome je i sahranjena

A TELO JOJ NAĐOŠE DA LEŽI KAO U ROSI

piše: Željko Fejfrić

Bila je velika zaštitnica katolika u srpskim zemljama, naročito na Primorju. U vreme dok je njen muž, Uroš Prvi, ratovao sa Dubrovnikom, stavila se na stranu katoličke republike. Kad je Dragutin ustao protiv oca, podržala ga je, da bi na upravljanje uzela deo Zete (stolovala je u Trebinju). Pod njenim uticajem, Uroš je počeo da vodi "prozapadnu" politiku. Nije odobravala ženidbu drugog sina, kralja Milutina, vizantijskom princezom Simonidom. Iako katolkinja, zamonašila se u pravoslavnom manastiru kod Skadra, i što je neobično, tom prilikom nije promenila ime. Omiljena je bila u narodu, zarad svojih dobrih dela hrišćanskog milosrđa. Tri godina nakon smrti - sahranjena je u manastiru Gradac - javila se u snu jednom kaluđeru. Otvorili su grob i telo joj nađoše da "leži kao u rosi".

Manastir Gradac, gde je sahranjena kraljica Jelena, bio je njena najznačajnija zadužbina; Na sahranu joj nije došao sin Dragutin, zbog svađe sa bratom Milutinom

Od sredine 1243. godine na srpskom prestolu sedi kralj Uroš I "Veliki" pošto je prethodno nasilno uklonio svoga rođenog brata - kralja Vladislava. Mnogo toga je kontroverzno oko ovoga vladara. Čak nije sigurno ni da je njegovo kršteno ime bilo Uroš, a i dodatak njegovom imenu - "Veliki", od kasnijih je istoričara revidiran čak u tolikoj meri da njega i ne smatraju posebno uspešnim vladarem. Ostalo je tajanstveno i poreklo njegove žene Jelene za koju se ne zna čak ni to da li mu je ona prva, druga ili čak treća.

"Ova blagočastiva i hristoljubiva blažena Jelena bila je od plemena fruškoga, kći slavnih roditelja, koji su bili u velikom bogatstvu i slavi". (Danilo Drugi).

Bilo je mišljenja da je ona anžujskoga roda, budući da su anžujski kraljevi u Napulju spominjali po svojim pismima neku Jelenu kao svoju rođaku. Tu su i razmišljanja da je ona od loze Kurtene, koja opet ima rođačke veze sa Anžujcima. Nisu bez osnova ni pretpostavke da Jelena potiče iz nekog francuskog plemstva iz Grčke budući da se navodi da je "od fruškoga roda" što je inače stari termin za Franke ili Francuze koji potiče od grčke reči. Najmanje je verovatno razmišljanje da Jelena ima poreklo u francuskom i mađarskom plemstvu u Slavoniji i Sremu. Ipak, na kraju ostaje teza da kraljica Jelena dolazi iz roda Karla I Anžujskog, kralja Sicilije i Napulja. Sam Karlo potiče iz kraljevske porodice u Francuskoj pa bi shodno tome i Jelena bila iz francuske kraljevske porodice.

"Ovakva je bila narav ove blažene: oštra rečju, a blaga po prirodi"

Tačan datum sklapanja braka između Uroša i Jelene se ne zna i predpostavlja se da je do njega došlo oko 1250. godine. Koliko se zna imali su petoro dece, od kojih samo za sinove Dragutina i Milutina imamo sigurnije podatke. Postoje predpostavke da su imali još dvojicu sinova i to Brnču (Brnjača, Prnča) i Stefana čiji je grob u Studenici,kao i ćerku za koju istorija nema podataka čak ni kako se zvala.

Jelena je ostala u jako lepom sećanju:

"Ovaka je bila narav ove blažene: oštra rečju, a blaga po prirodi, neporočna životom, u zapovedÝanju krotka, a kolika je svesrdačna njezina smelost k Bogu, prosto kazati bila je ukrašena svakom vrlinom." (Danilo Drugi).

Ona sama je bila katolkinja, a veru nije promenila ni kada je došla u Srbiju. Bila je veoma aktivna pri izgradnji hrišćanskih hramova, kako pravoslavnih, tako i katoličkih.

Za 1288. godinu se vezuje osvećenje njena četiri franjevačka manastira koji su se nalazili u Baru, Skadru, Ulcinju i Kotoru.

Ona je mnogo toga učinila i pri izgradnji pravoslavnih hramova i između ostalih izgradila je pravoslavni hram Gradac na Ibru."I tako poče zidati crkvu u ime presvete Bogorodice praznik Blagovešćenja, na mestu zvanom Gradac. Sama podvizavajući se, ne imajući pokoja ni danju ni noću, kako bi samo sa uspehom mogla svršiti takvo delo..." (Danilo Drugi).

To je bila po svojoj nameni njena grobna crkva posvećena Blagovestima, a ovaj manastir je podignut oko 1275. godine i nalazi se u selu Gornji Gradac.

"Mnogo zlato neštedimice dajući radnicima"

Bioaf tvrdi da je ona lično nadgledala kako napreduje izgradnja ovoga hrama.

Iako katolkinja, zamonašila se u pravoslavnom manastiru Svetog Nikole, kod Skadra, i u "velikom anđeoskom obrazu, bi nazvana monahinjom Jelenom". Proglašena je sveticom, i njen dan pravoslavna crkva proslavlja 12. novembra.

"Zapovedila je da se sakupe svi narodi njezine države, i kada je to učinila, izabrala je od njih najbolje umetnike, hoteći da podignu predivno uzdizanje toga hrama, mnogo zlato neštedemice dajući svima radnicima, da niko od njih ne bude uvređen nasiljem, ili da ko negoduje, kao mudri i razumni strojitelj" (Danilo Drugi).

Nakon završetka izgradnje hrama kraljica Jelena ga je naselila monasima: "utvrdivši crkveni ustav, sakupivši izabrane monahe, zapovedi im da tu prebivaju, ustanovivši im zakonsko izdržavanje, koje drži nepromenjeno i do sada, takođe i celom crkvenom kliru, kao što u taj dan ustanovi blažena...", kao što ga je snabdela i sa neophodnim knjigama i ostalim potrebama.

"I sada za života svoga ispuni ovaj dom presvete svakim izobiljem, naime božanstvenim knjigama i sveštenim sasudima zlatnim i srebrnim, ukrašenim dragocenim kamenjem i drugim lepotama. Ikone okovane zlatom pune moštiju svetih, zlatotkane zavese, i druge crkvene potrebe darova, da se ne može iskazati" (Danilo Drugi).

"Polagaše vrat svoj pod dobar i lak jaram Hristov"

NJena pobožnost je postala poslovična.

"Sve ovo sabiraše blaženapodvizavajući se dobrim podvigom i neprestano brinući se dan i noć, kako će ugoditi Gospodu, a trudila se o tome, kako će davati milostinje u božanstvene hramove, i sve što je na potrebu, stavljajući božanstvene knjige u svome domu, a isto tako i veštene sasude, zlatne i srebrne, ukrašene biserom i skupocenim kamenjem, izabrane odežde jerejima i svake crkvene pravde, što je na potrebu". (Danilo Drugi).

Iako katolkinja, Jelena je oko 1280. godine u crkvi Svetog Nikole kod Skadra, koji je inače ona podigla kao pravoslavni manastir, primila i monaški zavet.

"Prizvavši hristoljubivog jednoga monaha svojih, najčasnijeg starca po imenu Jova, i iz njegove ruke primi monaški obraz u crkvi svetoga Nikole, u slavnom gradu Skadru. I u tom velikom anđelskom obrazu bi nazvana monahinja JŢelena, i razgarajući se takvom ljubavlju vere u Gospodu, polagađe vrat svoj pod dobar laki jaram Hristov, tiho živeći u svakom monaškom ispravljanju, ne kušajući ni danju ni noću slast sna, niti dajući mira telu svome" (Danilo Drugi).

Novac iskovan u vreme Uroša Prvog sa likovima Uroša i Jelene: Jelenin uticaj na muža bio je veliki, a kraljevi Dragutin i Milutin, morali su da uvažavaju majčino mišljenje

Ona je odmah primila veliku shimnu, najveći monaški stepen, ali nije uzela i novo ime što simbolizuje ponovno rađanje u Hristu. Bilo je to neuobičajeno, ali onajeočigledno predstavljala izuzetak.

Nasićujući adne i odevajući nage, bolnima i stranima beše pokrov i tvrda kula"

Kraljica Jelena je čak organizovala i neku vrstu ženske škole (po svemu sudeći sirotište), verovatno prvu ove vrste u Srbiji.

"Zapovedi u celoj svojoj oblasti sabirati kćeri sirotih roditelja, i njihov hraneći u svome domu, obučavaše svakom dobrom redu i ručnom radu, koji priliči za ženski pol. A kada su odrasle, udavaše ih za muževe da idu u svoje kuće, obdarujući ih svakim bogatstvom, a na mesto njih uzimala je druge devojke kao i prve. I tako uvek usrdno čineći išla je za Onim jedinim, koji radi nas pretrpe voljno raspeće..." (Danilo Drugi).

U toj školi koja se nalazila u njenoj rezidenciji u Brnjacima (na gornjem Ibru) ona je mlade i sirote devojke podučavala onim veštinama koje su potrebne za brak, a onda ih uz dobar miraz udavala.

Osim toga, biograf navodi da se kraljica Jelena mnogo brinula za siromašne dajući redovno milostinju.

"Od subote do subote masla krsteći rukama mnogih jereja, i u te dane dovoljno milostinje dajući svakome koji je trebao, nasićujući gladne utrobe, i odevajući nage, a bolnima i stranima i koji nisu imali gde glave potkloniti, beše ova blažena tvrdi pokrov i neoboriva kula. Sama je prednjačila i služaše im sa pobožnošću, a kada je to činila, uvek je sa toplim suzama kvasila lice svoje i bolom srdačne ljubavi gorko oplakujući sebe..." (Danilo Drugi).

"Koje hvale možemo ti prineti mi, od slabog smisla našeg?"

Interesantno je kako Danilo Drugi sumira njen životni put ne mogavši očigledno da nađe dovoljno snažne reči da izrazi svoje divljenje za nju.

"Ako koga treba imenovati, čiji život prevaziđe čovečje umove, to je dostojno tebe. Trudove tvoje i bodra podvizanja rasplodila si na stotinu i bila si od Gospoda darovani svetilnik otačastvu svome sijajući mnogosvetlim čudima. No, koje hvale možemo Ti prineti od slaboga smisla našega? Ti si, blažena, anđelskim hvalama proslavljena. Od kojih li cvetova lepo ukrašenih i mirisnih, sastavivši venac, da venčamo svečasnu glavu Tvoju, koju je uvezala desnica Vladićenja neuvelim vencem? Koje Ti darove da ti prinesemo mi? Jer ti primivši dar Svetoga Duha, srušila si napadaj lukavoga i sačuvala si tvoje telo nepovređeno. Ti blažena obukavši se u haljinu izatkanu sa visina, koju ću nazvati tihost i nezlobivost srca tvoga, i imaš svagda blagdat od Gospoda, i naslađivati se njome na vekove."

Premda joj se poreklo ne zna sasvim poÝuzdano, istorija smatra da je od roda anžujskoga, budući da je napuljski kraljevi, u svojim pismima pominju kao rođaku. Visokog roda, velike kulture, sa znanjem stranih jezika i okretna u diplomatiji, bila je prva srpska kraljica, koja se nije zadovoljavala da sedi kod kuće i rađa kralju sinove.

Sa sinom Dragutinom, protiv muža Uroša

Postoji mišljenje da je ona imala veliki uticaj na svoga muža kralja Uroša i na njegovo vođenje politike. Često se navodi da je Jelena veoma mnogo pomagala barsku katoličku arhiepiskopiju u njenoj parnici sa dubrovačkom arhiepiskopijom i to tako što je vršila uticaj na svoga muža, kralja Uroša.

U prvo vreme kraljica Jelena se zadovoljila time da primiruje velike ambicije svojih sinova Dragutina i Milutina. Kako su njihove želje dolazile u stalni sukob jer su obojica na isti način bili vlastoljubivi to suoš kao mladići bili u stalnoj neslozi. To je ona pokušavala da primiri savetima. Tako biograf navodi kako ona sinovima govori da žive u skladu sa hrišćanskim zakonima, a oni pažljivo slušaju majku:

"A sinovi blažene gospođe Jelene u slast i sa strahom primahu reči i pouke svoje blažene matere Jelene, povinujući joj se sa svakom radošću".

Na prvi pogled izgleda kao da ona na sinove ima veliki uticaj i da oni njene želje poštuju. U samome početku to je tako verovatno i bilo, međutim, kasnije je od toga ostao (naročito kod Milutina) samo strah od majčine reakcije, ali bez imalo volje da se poslušaju njeni saveti.

Posebno je upečatljiv odnos između Jelena i njenog sina Dragutina, i to u onom kritičnom momentu kada su se sastali 1276. godine. Dragutin je od nje tražio podršku koja mu je u tome momentu bila neophodna jer je sa prestola srušio svoga oca, a Jeleninog muža - kralja Uroša I . Bilo je pitanje šta će u njoj prevladati - majčinski osećaj ili ljubav prema mužu. To nije bilo jasno ni Dragutinu koji prima majku koja dolazi kod njega i on očekuje da će ga ona ukoriti što se prema ocu poneo na taj način.

Stoga pokušava da zaigra na njen majčinski osećaj, ali i na nešto više od toga. On njoj izjavljuje pokornost i poslušnost u svemu, međutim to nije ona ljubav koju iskazuje sin prema majci, tu je nešto i više.

"A ja ću se po dostojanju tebi pokoravati i služiti tebi sa strahom i ljubavlju istinite vere, i tebi činiti veću čast i slavu, ne bi li kako radi tebe blagoslov nasledio. I koliko ti sagreših, oprosti mi. Tvoje molitve neka me utvrde u volji razuma Božija" (Danilo Drugi).

Stiče se utisak (i to sasvim pravilan) da Dragutin od nje traži političku podršku i kao nagradu za nju nudi joj neke zemlje na upravu.

"A ti kao čedoljubiva mati, u velikoj ljubavi uzmi sva moja bogatstva, i koliko hoćeš daćeš mi iz tvoje ruke" (Danilo Drugi).

Vladarka Zete: "Bog jedini sve ovo učini"

Dragutin je bio veoma inteligentan čovek koji je dobro poznavao svoju majku i znao je šta od nje može da očekuje. I do toga momenta njegova majka Jelena je od oca -- kralja Uroša I, bila zapostavljena i Dragutin je to znao, pa je prema tome bilo za očekivati da ga ona neće mnogo ni žaliti. Uz to, to Dragutinu nije moglo ostati nepoznato, Jelena je bila (i pored sve kulture, a možda baš i zbog toga) vlastoljubiva žena koja će pokušati da kroz vlast nadoknadi sve ono što je izgubila kroz svoj neuspešni brak. Stoga se njena naklonost može na najbolji način kupiti davanjem udela u vršenju vlasti, odnosno prepuštanjem dela srpskih teritorija njoj na vladanje. I tu je pogodio.

Natpis kraljice Jelene i sinova joj, Dragutina i Milutina, godine 1292, iz crkve na Bojani (Skadar): Da li su optužbe nekih istoričara da je Jelena radila na tome da pokatoliči Srbiju, neosnovane?

Jelena je bila zadovoljna načinom na koji ju je sin primio, kao što je bila zadovoljna i time što je on njoj ponudio deo zemlje na upravu pa za Dragutinov napad na oca ne nalazi krivice njemu (Dragutinu), već smatra to božjom voljom:

"Evo sve što se dogodi sa nama, to ne bi od ruke snage tvoje, no od Boga, u čijim je rukama sve i u koga nema obaziranja na lice. On jedini sve ovo učini" (Danilo Drugi). P>

Time je Jelena nastupila, ne kao mati ili kao supruga svrgnutog kralja Uroša, već kao iskusni političar koji je pružio političku podršku i želi nagradu za to. Dragutin je baš tako i postupio davši joj jedan deo zemlje na korištenje.

"A blagočastivi i samodržavni sin njezin kralj Stefan, primivši s ljubavu i u slast njezinu poruku, i pavši na njezine noge, molio se je sa suzama, da primi proštenje svojih grehova i da dobije blagoslov. I ova hristoljubiva, darova mu savršeni blagoslov i mir, i tako pođe u odeljeni joj svoj kraj, primivši mnogo imanje i časne darove, koliko je htela, od ljubljenoga sina svoga". (Danilo Drugi).

Jelena je dobila na upravu deo Zete (ako ne baš i celu) koja je do tada bila prepuštena na vlast prestolonaslednicima. Kroz značaj ovih teritorija se sasvim dobro vidi koliko je njena podrška bila dragocena Dragutinu i šta je on sve bio spreman da uradi ne bi li tu podršku zadobio. Sudeći po ovome radilo se o veoma odlučnoj ženi, pobožnoj doduše, ali spretnom političaru koji nije dolazio kod Dragutina da bi izmolila nešto za muža Uroša, već da za svoju podršku dobije odgovarajuću nagradu. Da je njena reč u Srbiji bila značajna vidi se iz spremnosti Dragutina da joj ispuni sve zahteve.

Dok joj muž ratuje sa Dubrovnikom, ona staje na stranu Dubrovčana

Mnogo je nejasniji odnos kraljice Jelene prema mužu - kralju Urošu I. Ostaje fakat da mu nije pružila bilo kakvu pomoć ili utehu onda kada ga je sin Dragutin rušio sa vlasti. U tom momentu njena uloga majke, supruge i srpske kraljice se našla u procepu. Stiče se utisak da njen brak sa kraljem Urošem I nije ispunio njena očekivanja i da je ona prema mužu (a i on prema njoj) imala jedan hladan, skoro "profesionalan" odnos. Izrodila mu je decu ali je odbila da ostatak svoga života provede onako kako su to do tada radile srpske kraljice, najčešće daleko od svih događaja. Svesna svoga visokoga porekla (pa i manipulišući njime), ali i velike kulture i znanja koje je imala, ona je odlučila da uzme veće učešće u politici i u kulturnim zbivanjima.

Sam početak njenog života kao srpske kraljice nije se mnogo razlikovao od onoga koji su imale njene prethodnice. Bavila se rađanjem i podizanjem dece, pa se činilo da će i ostatak njenog života tako da prođe. Ipak ni tada se ona nije libila da pravi neke svoje političke kombinaacije i da povlači samostalne poteze koji su bili u opreci sa onom politikom koja je u Srbiji bila zvanična i koju je vodio kralj Uroš I. U natezanjima koje je imao kralj Uroš I sa Dubrovnikom 1265-6. godine kraljica Jelena nesumnjivo stoji na dubrovačkoj strani. Ona je bila protivnik tadašnje politike svoga muža, pa je čak Dubrovniku obećala da će ga obavestiti na vreme ukoliko Uroš bude spremao napad na njega. Isto tako, uzela je obavezu da će uzeti u zaštitu dubrovačke trgovce, pa makar to bilo i protiv kraljeve volje. Tokom 1268. godine sukob je izbegnut tako što je dubrovački danak prema Srbiji povećan.

Velika zaštitnica katolika u srpskim zemljama

Postavlja se pitanje da li je njen motiv ovakvog postupka religiozni, odnosno da li je ona kao revni katolik odlučila da zaštiti katolički grad. Moguće je da su u to doba sukobi u okviru porodice na relaciji Uroš -- Dragutin već postojali i da su doveli do njene potpune podele. To bi onda značilo da je kraljica Jelena od samog početka stala na stranu svoga sina Dragutina nasuprot svome mužu Urošu. Bilo kako bilo, ovo je bio znak da je došlo do velikog raslojavanja u okviru kraljevske porodice i da kralj nije u stanju ni njome da upravlja.

Ne zna se da li je za Jelenine tajne dogovore sa Dubrovnikom kralj Uroš znao. Ako jeste, postavlja se pitanje kako je to sve trpeo. Moždje morao, jer kraljici ništa nije mogao. Zna se da ovakvi sukobi u okviru kraljevske porodice nužno dovode i do podele plemstva i stvaranja stranaka. Moguće je da je stvorena jaka stranka na čijem je čelu stajao Dragutin sa majkom, nasuprot kraljevoj stranci. U ovoj situaciji kraljica Jelena je nužno iskakala iz one uloge koju su do tada imale srpske kraljice i kojima nikada nije bio dozvoljen bilo kakav pristup politici.

Uroš pada pod uticaj Jelene, i sklapa savez sa Karlom

Otvoreni lom u kraljevskoj porodici je započeo 1267-1268. godine kada su kralja Uroša njihovog sina Dragutina nakon jedne bitke u Mačvi zarobili Mađari. Iz toga zarobljeništva ubrzo su se obojica izvukli, ali uz obaveze koje su bile presudne za naredne događaje. Na ugarskom dvoru Dragutin se oženio ugarskom princezom Katalinom, a kralj Uroš I je dobio obavezu da Dragutina proglasi za "mlađega kralja" i jedan deo Srbije mu prepusti na vladanje. Time je sasvim svesno unet razdor u porodicu jer je Dragutin tražio da dobije svoj udeo u vlasti, a kralj Uroš I je to uporno izbegavao. Bilo bi veoma interesantno znati kako se kraljica Jelena odnosila ovakvom raspletu događaja. Iz kasnijih događaja izvesno je da su njeni odnosi sa mužem, kraljem Urošem I u to doba bili dobrim delom zahladneli budući da se ona neće odupirati Dragutinovim zahtevima za kraljevskom krunom. Verovatno da od tih godina njeno učešće u politici postaje sve značajnije i da se njena reč i te kako uvažava.

Kao kulturna žena koja poznaje nekoliko svetskih jezika i način ponašanja na zapadnim dvorovima ona se dopisuje sa kraljevskim kućama gde je dobro poznaju i cene je. Da je to tako, vidi se i iz nekih pisama u kojima je Karlo Anžujski naziva svojom rođakom što nikako nije bio samo običan znak kurtoazije. Tokom 1273. godine Uroševi poslanici su bili na Karlovom dvoru na Siciliji, gde su ugovoreni detalji oko budućeg saveza. Kakvi su bili uslovi i ko je bio u srpskom poslanstvu, ne zna se, ali zna se da je ono bilo lepo dočekano što je svakako Jelenina zasluga. Time je Uroš i zvanično postao Karlov saveznik i po ko zna koji put promenio svoju politiku. Ovakav preokret u Uroševoj politici sigurno je bio plod Jeleninog uticaja, budući da mu je ona omogućila ovaj kontakt i posredovala pri sklapanju saveza.

Trebinje, prestonica Jelene Anžujske

Od 1276. godine, kada se Dragutin kruniše, kraljica Jelena stiče skoro potpunu samostalnost budući da joj on kao nagradu za podršku koju mu je pružila u rušenju kralja Uroša I dodelio veliku oblast na samostalno vladanje. Videli smo u dosadašnjem tekstu da je kraljica Jelena došla kod Dragutina i dala mu blagoslov, a zauzvrat on je njoj dodelio Trebinje gde je ona nadalje prebivala. ž

Stiče se utisak da je kraljica Jelena zapravo naplatila svoju političku podršku. Slična je situacija bila i sa Milutinom, mlađim bratom Dragutina. Verovatno je i on dobio zasebnu oblast da njome upravlja, pa je na taj način i on bio za izvesno vreme smiren. Jedini pravi otpor Dragutinu pružio je srpski arhiepiskop Joanikije (za arhiepiskopa izabran 1272.) koji je odstupio sa svog položaja u znak protesta zbog ovakvog postupka prema Urošu.

"Ovaj preosvećeni Joanikije, sećajući se njegove nelicemerne ljubavi i pošto mu beše obećao, da se i do svoje smrti neće različiti od njega, ostavivši svoj svetiteljski presto, i ustavši ode za njime, i tamo požive u strani zemlje pilotske" (Danilo Drugi).

Ovaj arhiepiskop dao je primer vernosti i poštovanja, a uz Uroša je proveo svo vreme dok bivši kralj nije umro. On ga nije dugo nadživeo (ako uzmemo da je Uroš umro 1277.) i umro je 1279. godine. Skoro tri godine nakon njegove smrti (1282.) njegove mošti su kralj Dragutin i kraljica -majka Jelena, kao znak poštovanja i zahvalnosti za ovakvu vernost, preneli iz Pilota u Sopoćane gde su ležale Uroševe mošti. Za ovaj zaista uzvišen čin najviše zasluga ima kraljica Jelena.

"I tu sama blagočastiva Jelena sa sveosvećenim saborom učiniše nad telom preosvećenoga psalme i božanstvena pienija i sa dobromirisnim mirisima časno slaveći položiše njegovo telo u grob, gde leži i do ovoga dana, časno spominjan u Gospodu". (Danilo Drugi).

Protiv braka sina Milutina sa princezom Simonidom

Ipak, najupečatljivije je bilo njeno odupiranje onoj ženidbi koju je smislio njen drugi sin Milutin. Od 1282. godine Milutin vlada umesto brata Dragutina koji je, barem prividno, dobrovoljno abdicirao ugovorom u Deževu, a sve u Milutinovu korist. Prvih nekoliko godina Milutin je vodio izrazito aktivno politiku prema Vizantiji zauzimajući ogromne komplekse teritorija. Kasnije je ublažio svoj odnos prema Vizantiji pokušavajući da se oženi sa nekom od princeza iz carske porodice. Od 1297. godine započinju kontakti oko Milutinove ženidbe, međutim sve je to išlo jako teško jer su pregovori bili praćeni dubokim međusobnim nepoverenjem, gde niko nikome nije verovao. Osim toga, celu je situaciju dodatno je opterećivalo to što je Milutin do tada bio ženjen 4 ili 5 puta i što je u tom momentu imao zakonitu ženu.

Pregovori su mučno išli, tako da je od 1297. do 1299. godine, kada su konačno i završeni, vizantijski pregovarač Teodor Metohit čak pet puta dolazio u Srbiju. Glavni problem uspešnog završetka pregovora bio je baš Milutin, koji nije mogao da ispuni sve zahteve Vizantije. Oni izgleda nisu mnogo verovali Milutinu, pa su stoga od njega tražili da kao taoca preda svoju ženu kraljicu Anu i neke velikaše, a kao jednu od najvažnijih i za Milutina najmučniju stavku ugovora, zahtevali su od kraljice - majke Jelene (Milutinova mati) posebnu zakletvu na ugovor između Vizantije i Srbije, kao i to da ona prisustvuje svadbi Milutina i Simonide.

Milutinu nije bilo teško da svoj brak sa kraljicom Anom proglasi nevažećim, mada je to izazvalo pravu buru nezadovoljstva u Srbiji. Pravi problem je bio kada je trebalo da od majke dobije odobrenje na sve ono što je dogovorio sa Vizantijom. Mi danas ne znamo ni da li je on tako nešto kod majke uopšte pokušao, budući da je jako dobro znao da od pobožne starice može da dobije samo prekore. Bilo je sasvim sigurno da ona neće nikako pristati na ono što Vizantijci od nje traže, stoga se Milutin izvlačio da se radi o staroj ženi te da je ne želi time uznemiravati. Do kraja je ova odredba iz ugovora otpala i nije se tražilo odobrenje kraljice Jelene.

Sahrana u manastiru Gradac: "Bi uzmućenje vazduha i ljuta zima ne mala"

Bilo bi veoma interesantno znati kako se ona odnosila prema Stefanu (Dečanskom) - svome unuku, i da li je imala bilo kakvog učešća u dotadašnjim izlivima nezadovoljstva prema Milutinovoj vladavini. Po svemu sudeći nije doživela to da vidi pobunu unuka Stefana (Dečanskog) i onu groznu osvetu koju je protiv njega smislio njegov otac - kralj Milutin.

Kraljica Jelena je umrla 8. februara 1314. godine. Sahranjena je u svojoj zadužbini u manastiru Gradac. Ona je već duže vreme poboljevala i "kada je prošlo neko vreme, ova hristoljubiva Jelena pade u ljutu bolest i poče bolovati naprasnom bolešću. I bila je u velikom strahu i užasu, i setivši se u svome umu, pade ničice na zemlju i ležaše kao mrtva..." (Danilo Drugi).

Izgleda da je biograf Danilo II baš u to vreme boravio kod kraljice Jelene tako da su njegovi navodi ne legenda već svedočenje očevica.

Već je do sada rečeno da Danilo II (kao njen biograf) nema dovoljno reči hvale kojim bi opisao njen život i njeno ponašanje. Slično tome, on veoma uzbudljivo i potresno opisuje njenu sahranu, kada je njeno telo prenošeno u manastir Gradac. Vremenski uslovi su bili veoma teški, zima je bila oštra.

"I tako sveosvećeni episkopi skupivši telo blažene Jelene, i pojući pesme nadgrobne, uzevši njezino telo, iđahu krotkim hodom ka njezinu grobu. A u to vreme njezina predstavljena bi uzmućenje vazduha i ljuta zima ne mala, i tako polako idući sa telom blažene i malo mesta prešavši, počivahu, pojući mnogohvalne pesme božanstvene. I tako noseći telo blažene sa slavom, dođosmo u slavni manastir njezin Gradac. A u to vreme njezina prestavljenja bi uzmućenje vazduha i ljuta zima ne mala, i tako polako idući sa telom blažene i malo mesta prešavši, počivahu, pojući mnogohvalne pesme božanstvene". (Danilo Drugi).

Odasvud idu, kako slavni, tako i ništavni

NJena smrt je odjeknula po Srbiji pa je na sahranu osim najvećih crkvenih i svetovnih velikodostojnika stiglo i mnoštvo sirotinje i drugih nevoljnika kojima je kraljica Jelena za života bila velika uteha.

"Tako sam vaistinu video gde odasvud idu slavni, tako isto i ništi i strani, hromi i slepi, kojima beše hraniteljka ova gospođa moja. I pošto se sabrao ceo sabor srpske zemlje ka njoj u slavni dvor njezin Brnjaci, a ja smerni Danilo bio sam u to vreme episkop crkve svetoga apostola Hristova Stefana u mestu zvanom Banjska, i kada sam čuo za prestavljenje ove blažene, brzo požurivši se, i nađoh se tu sa ostalim episkopima i igumanima, i celim saborom otačastva njezina". (Danilo Drugi)

NJeni posmrtni ostaci položeni su u grobnicu nad kojom se nalazi sarkofag od svetlosivog mermera, koji je bez finalne obrade, a nalazi se uz južni zid zapadnog traveja. Sama grobnica je ukopana ispod poda na dubinu od 0,70m, duga je 1,90m, a široka 0,90m. Interesantno je da ova grobnica ima dva grobna mesta što upućuje na to da je prvobitno predviđeno da ona primi tela kraljice Jelene, ali i njenog muža - kralja Uroša. To je sasvim neuobičajeno za Srbiju gde su vladar i njegova žena uvek sahranjivani odvojeno, ali je sasvim normalno za zapadne zemlje iz kojih kraljica Jelena po svemu sudeći i potiče. Nasuprot groba kraljice Jelene nalazi se uz severni zid zapadnog traveja i jedna druga grobnica, manja po veličini, u kojoj je (pretpostavlja se) sahranjena njena (i kralja Uroša) neudata ćerka.

Sa Urošem Prvim (Uroš Veliki) imala je petoro dece, kasnije kraljeve Dragutina i Milutina, još dva sina Ý - Brnču i Stefana, i kćerku kojoj istorija nije ni ime zapamtila.

Lik svete Jelene u Bariju i u Rimu

Nad grobom kraljice Jelene u manastiru Gradcu uz južni zid postoji njen portret gde ona zajedno sa kraljem Urošem prinosi Bogorodici model hrama. Prikazana je odevena u bogato ukrašeno vladarsko odelo, a na glavi ima otvorenu krunu. Dok su ostale ličnosti koje su naslikane sa njom prikazane u tri četvrti profila u pozi priklanjanja Hristu, ona stoji frontalno okrenuta posmatraču. Takav njen stav očigledno je reprezentativan i otkriva da je ona glavni ktitor manastira.

Osim Bogorodične crkve u Gradcu njen lik se nalazi i na freskama u manastirima Đurđevi Stupovi, Arilje, Sopoćani, Gračanici i Gradištu u Paštrovićima.

Veoma rano njen lik (kao Svete Jelene) se našao i na ikonama pa je tako sa sinovima Milutinom i Drutinom prikazana na ikonama koje se nalaze u crkvi Svetitelja Nikolaja u Bariju i u crkvi Svetog Petra u Rimu.

Do tog vremena već je bilo postignuto pomirenje Milutina i Dragutina, međutim u vreme majčine sahrane njihovi odnosi su se opet pogoršali i to u tolikoj meri da Dragutin nije došao na njenu sahranu. Tako biograf opisuje da Jelenino telo, iako doneto u Gradac, nije sahranjeno jer se očekivao dolazak Milutinov.

"I ne htedosmo pogrepsti njezina tela, očekujući dolazak vazljubljenog sina njezina, blagočastivoga i previsokoga kralja Stefana Uroša" (Danilo Drugi).

Milutin, na svojim rukama, nosi majku do groba

Sudeći po biografu Milutina je pogodila materina smrt, iako se nisu najbolje slagali, budući da je Jelena osuđivala Milutinov način života i neke njegove političke poteze.

"I tu učini veliki plač i ridanje, trzajući vlasi glave svoje i bacivši se nad telom bogoljubive svoje matere, bijući se u lice svoje i plačući..." (Danilo Drugi).

Na kraju, Milutin je svojim rukama preneo majku do groba.

"Sam blagočastivi taj kralj, uzevši rukama svojim telo blažene matere svoje Jelene, i sa preosvećenim arhiepiskopom Savom, i nošahu sa psalmima i božastvenim pesmama. I tako položiše je u spremljeni njezin grob" (Danilo Drugi).

Dragutin nije bio prisutan ovoj sahrani, a mesto njega je bilo prisutno njegovo poslanstvo.

"Kralj Stefan nije mogao prispeti iz daljne zemlje na prestavljenje blažene, i njih beše poslao, da vide šta je bilo, i da mu jave." (Danilo Drugi).

Verovatni razlog njegovog neprisustva je bilo to što je ponovo bio u svađi sa Milutinom i jednostavno nije želeo da se sa njim susreće, pa makar i na majčinoj sahrani. Eto dokle su došli bratski odnosi njih dvojice.

Došla kao katolkinja, umrla kao pravoslavka

Tako je umrla Jelena, od roda Anžujskog, Francuskinja, koja je došla u Srbiju kao katolkinja, ali je Srbiju prigrlila kao svoju državu i umrla kao pravoslavka. Tri godine nakon smrti (oko 1317. godine) ona se javila jednom monahu.

"Posle ovoga kada je prošlo tri godine posle prestavljenja ove blažene Bog javlja svoju brzu blagodat, koju sam zaveštao izabranima svojim. Nekim priviđenjem u snu, javi se jednome od izabranih monaha... (Danilo Drugi).

O tome je odmah obavešten raški episkop Pavle koji je posle svenoćnog bdenija, uz prisustvo celog Sabora, naredio da se otvori njen grob.

"I kada je on došao u manastir presvete i tu učini svenoćna pjenija i velika slavoslovlja, i ujutro opet takođe sve po redu, i posle ovoga učinivši molitvu nad grobom blažene, pošto je bio sabran ceo sabor njezina otačastva, i tako otvorivši raku, gde beše pogrebeno njezino telo u zemlji, i nađoše ga gde leži kao u rosi, celo nepropadljivo Božjom zapovešću ničim povređeno" (Danilo Drugi).

Nakon toga mošti su stavljene u kivot i položene ispred Hristove ikone u manastirskoj crkvi. Od tada srpska crkva je proslavlja 12. novembra/30. oktobra.