Kako je u Kragujevcu, u srcu Šumadije, dočekana delegacija studenata zagrebačkog Univerziteta: govore, pesme, zastave, pucnjava i konji razigrani i svi suzama zalivani

DVESTA HRVATA, SVE BRAT DO BRATA

piše: Janićije Krasojević (Iz omladinskog kragujevačkog lista "Borba")

Dvesta ih je - divan broj! Jato Sokolova, četa junaka, divno kolo hrvatskih sinova, čitava vojska rođene braće naše! Ganula zora, svanuo vedar dan, sinulo sunce, led se raskravio, svest je probuđena: brat bratu hrli, drug drug grli, ruka u ruci, u očima suza radosnica, a na usnama topla reč: Brate moj! Tako "hrli i grli" srpski novinar, iz Kragujevca, dočekujući delegaciju Hrvata, obećavajući - da ćemo odsad zlo i dobro deliti i da će se "brat bratu uvek u nevolji naći". Samo dve godine kasnije, braća Hrvati ponovo će doći u Srbiju - u mnogo većem broju, i u plavim "K und K" uniformama.

U vremenu najcrnjeg terora bana Cuvaja u Hrvatskoj oko 200 studenata hrvatskih demonstrativno su došli u Kragujevac, da tu, u srcu Šumadije, pokažu zajedničkim neprijateljima i srpskim i hrvatskim da smo jednim mlekom zadojeni, da smo deca jedne majke Jugoslavije, da nam je jedna sudbina, jedan ideal i jedan put - put bratske ljubavi i sloge u borbi za narodno oslobođenje i ujedinjenje.Tako piše u Zborniku Šumadija, izdatom 1932, koji je uredio Dragoslav P. Đorđević. O tom krupnom događaju i dočeku braće Hrvata omladinski list "Borba", koji je izlazio u Kragujevcu pod uredništvom Janićija Krasojevića, advokatskog kandidata (sada pomoćnika bana Vardarske banovine) pisao je sa najvećim oduševljenjem. Ovde objavljujemo članke izbroja od 8. aprila 1912. godine:"Dobro nam došli, draga braćo Hrvati!Dvesta Hrvata Sve brat do brata; Sve tić do tića, Vedrih ko zora, Sve bor do bora! -Dolaze, eto, u naše kraje Na bratske grudi u zagrljaje. Daolez braća i druzi vrli,Zora se budi - brat brata grli; Od milja, sreće, al srce gori! "Dobro nam došli!" pozdrav se ori...Dvesta ih je - divan broj! Jato Sokolova, četa junaka, divno kolo hrvatskih sinova, čitava vojska rođene braće naše!..."Granula zora, svanuo vedar dan, sinulo sunce, led se raskravio, svest je probuđena: brat bratu hrli, drug druga grli; ruka u ruci, u očima suza radosnica, na usnama topla reč: "Brate moj!"...

U času kad u domovini naše braće Hrvata vlada najcrnji teror, što ga moderni tirani mogadoše izmisliti; kad zloglasni ban Cuvaj, ne uspevši da slomi Srpsku-hrvatsku koaliciju, koji je bečkim i peštanskim vlasnicima kost u grlu i trn u oku, proglašen za carsko-kraljevskog komesara u Hrvatskoj, suspendova sva ustavna prava i sve građanske slobode naše braće, pa zavede nasilnički režim i vanredno stanje, ne bi li silom ugušio narodnu svest i oslobodio svoje gospodare, od "strašnogbauka"-Srpske-hrvatske koalicije; u času, kad mesto ropskoga krika: "milost!" - odjekuje širom hrvatske domovine, gordi i smeli poklič: "Živelo bratstvo Srba i Hrvata!..." Smrt tiranima! - i sa svakim novim nasiljem bratski zagrljaj postaje sve čvršći, sve topliji, a patriotsko kolo Srba i Hrvata - sve šire i složnije, sve lepše i silnije! - U tome mučnom, ali značajnom, istorijskom času, dolaze nam, evo, u Beograd i naš Kragujevac dvesta hrvatskih studenata, dvesta idealnih, prosvećenih, oduševljenih sinova naše braće Hrvata, da manifestuju javno i otvoreno, muški i smelo svoju bratsku ljubav, svoju svest i mladićsko oduševljenje svoje za jedinstvom misli Srba i Hrvata!.

Kragujevac, most na Lepenici: Šumadinci su pevali "Lijepu našu"!

Dobro nam došli i nek je u srećan čas!...

Dolaze braća - sinovi Hrvatske u pohode braći - sinovima Srbije! Dolaze mili milima, dolaze rođeni rođenima, dolazi svoj svome: unučad Majke Slavije; sestrinska deca Hrvatske i Srbije!...

Dolaze nam braća u času teškog iskušenja, da se poznamo - jer besmo nepoznati, da se srodikmo - jer besmo odrođeni, da se izjadamo jer nas isto zlo tišti, da se utešimo utehom blagom i očeličimo bratskim zaricanjem da ćemo od sada i zlo i dobro bratski deliti i da će se brat bratu uvek u nevolji naći!...

Braćo i sestre! Lepa je naša bratska Banovina, divan je naš Zagreb, uzorne su polja i dubrave, planine i reke, al je danas lepa domovina, isto kao i Bosna i Hercegovina, u crno zavijena, u kandže stegnuta i sve je više i muče i tlače, i pritežu jače. Krv je naša pala već odavno... Cvet naroda hrvatskog i srpskog, omladina, snaga i uzdanje naše, dolazi na slobodni deo Otadžbine svoje, da otkriju srca svoja, da nam kažu misli svoje, da im verom našom veru ojačamo, da ih Šumadija, gde je luča slobode uskrsla, u zagrljaj bratski primi i da im otvoreno, pred svetinjom srpskog Pijemonta, bratski doviknemo: ustaj, živi, bori se, ne kloni! Jer, Šumadija za spas Banovine, prva, najviše od svega, sve svoje daje, pa i život svoj.(Iz proglasa kragujevačkog Odbora Narodne odbrane, povodom posete ldelegacije zagrebačkih studenata)

Doleteše tići iz svoga milog hrvatskog gnezda nad kojim se svijaju gavrani crni, doleteše u slobodno gnezdo Srbinovo da uvere ceo svet, da bratska ljubav živi i da pokažu dušmanima, koji žare i pale, u pobedničkom piru, da "još živi duh slovenski! Živiće vekovma! Zalud preti ponor pakla, zalud vatra groma!..."

Braćo! Kragujevčani! Srbi! Srpkinje! Izađimo svi, koliko nas ima na železničku stanicu, u utorak 10. aprila, da dočekamo što srdačnije i što lepše naše mile goste...

Braćo! Kragujevčani! Srbi! Srpkinje! Pokažimo dragoj braći iskrenu radost svoju, što ih vidimo - oslobođene starih, nemilih, zabluda - u Otadžbini našoj a u domu našem, gde ima za njih toliko mnogo ljubavi!... Zadužimo ih bratskim zagrljajem, zaklinjući ih da ne uskrate ni oni svojega, za onaj drugi deo naše i njihove braće Srba, tamo u njihovoj domovini Hrvatskoj!...

Važan je i sudbonosan ovaj čas! Pokažimo, da smo ga razumeli!...

"I blago vašijem očima što vide i ušima što čuju".

"Jer vam kažem zaista, da su mnogi proroci i pravednici željeli videti što vi vidite i ne videše; i čuti što vi čujete, i ne čuše". (Jevanđ. po Mat. gl. 13).

"Zato dakle i mi imajući oko sebe toliku gomilu svedoka, da odbacimo svako breme i greh, koji je za nas prionuo, i s trpljenjem da trčimo u bitku koja nam je određena!" (Jevr. posl. gl. 12).

Isti broj "Borbe" doneo je i ovu pesmu: Bratski sastanak u Srbiji

(Po pesmi Đ. Jakšića "Na Liparu")

Srbin:

"Jeste li nam rod siročići mali?

Il su i vas možda jadi otrovali;

Ili vas je slabe progonio svet;

Pa dođoste amo, da kad ljude znamo,

Da se i mi malo bolje upoznamo,

U dvopevu tužnom pevajući set."

Hrvat:

"Mi smo mali

Al, smo znali,

Da nas neće

Niko hteti,

Niko smeti

Tako voleti

Kao vi -

- Rođeni!"

Srbin:

"Braćo naša mila, jedini drugari,

U bratskom srcu poznanici stari

Srce vam je dobro, a reč vam je med;

Dok su naša srca, dok su naše grudi

Ledenom zlobom razbijali ljudi;

Najzad s bratskih duša raskravi se led...

Hrvat:

"Bratskom slogom,

Jednim Bogom,

Sličnim likom i jezikom,

Rečju, perom,

Nadom - verom,

Od sad ćemo mi

Biti spojeni,

Bratstvom Srba i Hrvata

Večno pojeni!...

Srbin:

"U neslozi besmo bedni sirotani,

Al' u slozi divni sinuće nam dani,

Blagostanje naše cvetaće ko maj!...

Dušmanin će pasti, ko skrhana biljka,

Venuće mu nade, ko kita bosiljka,

Čim nas slogom veza bratski zagrljaj!...

"Borba" je u istom broju objavila i ove telegrame o dolasku hrvatskih omladinaca.

Kragujevačka tržnica

Naši gosti

U Beograd su stigli ovi telegrami o dolasku naših gostiju:

Telegram "Pobratimstvu"

Zagreb, 5. aprila 1912.

Sto trideset kolega sa profesorima Hajncom i Bilekom polaze tamo večeras na bratski poziv.

Baričević.

Telegram "Pobratimstvu"

Zadar, 6. aprila 1912.

Zagrlite drugove naše, jer vam ne dolaze kao gosti već kaoveliko izaslanstvo svih želja i težnji celokupne omladine, koja je danas sva i dušom i mišlju uz podnožje osloboditelja.

Srpsko - hrvatska omladina.Telegram g. dr J. Skerliću Zadar, 6. aprila 1912. Svi smo kao jedan uz našu braću koja vam nose pozdrave i želje celokupne omladine. Hrvatski akademski klub Telegram "Pobratimstvu"

Zagreb, 5. aprila 1912.

Broj izletnika za Srbiju narastao je na sto pedeset.

Sa nama putuju i izaslanici bečke, praške i gradačke univerze, a tako isto i profesori. Naročiti izveštaj

Zagreb, 5. aprila 1912.

Sto pedeset univerzitetlija otputovalo je večeras u 9 i po časova u Beograd.

Zastupljeni su Grac, Prag, Beč, Zagreb i Bosna. Oduševljenje je veliko.

Borba je tada donela i ovaj poziv Narodne odbrane za doček hrvatskih omladinaca: Braćo Srbi i sestre Srpkinje!

Više od dve stotine Hrvata i Srba, iz bratske Hrvatske dolaze 10. ovog meseca u našu varoš srce Šumadije i Srpstva. I zadana reč Sokolima u Zagrebu za vreme sleta neprekidno ispunjava se: put k Slobodi i Ujedinjenju počinje od zajedničkog rada, bratske sloge, jedinsva misli, ljubavi i volje. U tom cilju bratskog dogovora, braća nam dolaze. Nad njihovom lepom Domovinom zločinstva se vrše: junačka im Domovina u crno zavijena, pesma i reč ugušena, škole zatvorene, a sloboda tamnicom zamenjena: dolaze nam braća da nam iskažu svoje bolove i bolove celog srpskog i hrvatskog naroda, što im nemilosrdno zadaju iz dana u dan sve više i sve jače Nemci i Mađari... Ostavili su okovanu domovinu, a dolaze u drugu slobodnu svoju otadžbinu na bratski dogovor: šta i kako nam treba raditi pa da se neoslobođena Otadžbina spase od neprijatelja.

Braćo i sestre!

Lepa je naša bratska Banovina, divan je naš Zagreb, uzorna su polja i dubrave, planine i reke, al je danas lepa domovina, kao i Bosna i Hercegovina, u crno zavijena u kandže stegnuta i sve je više: i muče, i tlače, i pritežu jače. Krv je naša pala već odavno... Cvet naroda hrvatskog i srpskog, omladina, snaga i uzdanje naše, dolazi na slobodni deo Otadžbine svoje, da otkriju srca svoja, da nam kažu misli svoje, da im verom našom veru ojačamo, da ih Šumadija, gde je luča slobode uskrsla, u zagrljaj bratski primi i da im otvoreno pred svetinjom srpskog Pijemonta bratski doviknemo: ustaj živi, bori se, ne kloni! Jer Šumadija za spas Banovine, prva najviše od svega, sve svoje daje, pa i život svoj.

Okružni ured za osiguranje radnika u Kragujevcu

Braćo i sestre!

Kragujevac je središte onih mesta, gde je prva luča Slobode zapaljena, on je i sada žiža novog života, o njemu i sada priča Vardar i Pčinja moć i slavu našeg grada. Neka Šumadija i Kragaujevac bude žiža svetlosti za ceo hrvatski i srpski narod, neka u nama bude najvišeg rodoljublja, najjače moći i pred današnjim stanjem: biti il ne biti, rešavajmo pitanje i nas i braće Hrvata najsilnijom borbom na čiji ćemo žrtvenik radi otadžbine prineti sve i nas same. Naše pitanje tako mora da se reši i u tome nam leži spas. I pir što ga piruju danas i Madžari i Nemci po našoj lepoj Banovini, treba pretvoriti u pir borbe u ime večne Pravde, gde će snažni otpor ujedinjenih Hrvata i Srba njihovoj bezdušnoj duši biti odmazda i mera za grehove, što su učinili i sada čine nad junačkom Banovinom i srpsko hrvatskim narodom. Neka se u tome kolu nađemo i mi Šumadinci, potomci Karađorđa i Miloša, jer delo, što ga oni besmrtni heroji započeše nije još dovršeno. Neka nam geslo bude sveti amanet njihov: Ujedinjenje ili smrt!

Narodna odbrana poziva građanstvo i bogatog i siromaha, odraslog i maloga - svakoga brata i sestru, da u ovom zgodnom času učine svoju srpsku dužnost:

Da na dan 10. ovog meseca u 1 časova pre podne izađu na železničku stanicu i dočekaju svoju rodoljubivu braću Hrvate i Srbe, studente Zagrebačkog univerziteta.

Braća nam dolaze zasebnim vozom u 11 časova pre podne.Svi, koliko nas god ima, na noge za doček i bratski dogovor! Odbor Narodne odbrane."

O dočeku Hrvata u Kragujevcu beogradski nacionalistički dnevnik "Pijemont" u broju od 11. aprila 1912. godine piše: Braća Hrvati u Kragujevcu Jutros u 7 časova, kad se blago proletnje sunce smešilo, zasebnim vozom krenulo se oko 200 omladinaca zagrebačkog i beogradskog univerziteta. U Lapovu

Kada se voz zaustavio u Lapovu, seljaci su nas pozdravili vrlo burno. G. Mihailo Ilić, profesor i potpredsednik kragujevačkog odbora Narodne odbrane, pozdravio nas je srdačnom dobrodošlicom. U mesto otpozdrava mi smo otpevali: "Lepa naša domovino". U Badnjevcu

Kada se voz zaustavio na maloj stanici u selu Badnjevcu, mi smo bili iznenađeni. Jedna poveća grupa mladih ljudi obučena u narodno odelo pevala je: "Lepa naša domovino". to je bilo "Pevačko društvo sela Badnjevca"! Mi smo bili ushićeni i oduševljeni. No naše oduševljenje je dostiglo vrhunac, kada nas je prota Todor Božić sa nekoliko iskrenih reči pozdravio i poželeo nam srećan put. Na njegov govor odgovorio je brat Hrvat Tartalja, koji je vrlo lepim i toplim rečima pozdravio i srpskog seljaka.

Ulica u Kragujevcu: Sve je bilo okićeno srpskim i hrvatskim zastavicama

Pred ulazak u Kragujevac

Kada se voz približio Kragujevcu, ispaljen je 21 metak iz topa u znak da je voz tu. Braća Hrvati na pucanj topova, bili su toliko oduševljeni, da su neki od njih plakali - plakali od radosti što su u slobodnoj Šumadiji i od žalosti što je Hrvatska još u ropstvu.

Na Kragujevačkoj žel. stanicI

Kada je voz ulazio u stanicu, muzika je intonirala hrvatsku himnu, a iz pet hiljada grla prolomi se toplo i silno: "Živela Hrvatska Omladina", "Živela Slobodna Hrvatska". Zatim nas je g. Sava Jovanović, advokat i pretsednik Odbora Narodne odbrane, pozdravio ne samo u ime građana Kragujevca, već cele slobodne Šumadije iz koje je 1804. planula prva puška za narodno oslobođenje. U ime gostiju zahvalio se na sjajnom dočeku g. Branko Kijurina, pravnik iz Dalmacije. NJegov je govor bio tako dirljiv, da su mnogi plakali.

Posle upoznavanja i veselog klicanja Omladini povorka se krenula u varoš.

Ulazak u varoš

Sa nekoliko srpskih i hrvatskih zastava na čelu, koje su se ponosno lepršale; uz zvuke vojne muzike, koja je intonirala "Hej trubaču, s bojne Drine"; uz pesmu pevačkih društava i oduševljene uzvike: "Živela Slobodna Šumadija", "Živela mlada Hrvatska" ušli smo u Kragujevac, koji je bio sav iskićen srpskim i hrvatskim trobojkama.

Prolazeći kroz mase oduševljenoga svega iz Kragujevca i okoline, došli smo do gimnazije. Tada je brat Ivo Bjelović, student, Hrvat iz Dalmacije, sa balkona gimnazije pozdravio kratkim i dirljivim govorom oduševljeno građanstvo. NJegov je govor ostavio silan utisak na građanstvo, koje je burno pozdravilo Omladinu.

Iz gimnazije smo se krenuli u hotel "Takovo", gde nam je spremljeno prenoćište. Pošto smo se umili i osvežili krenuli smo da razgledamo varoš.

Banket u "Pivnici"

Tačno u 1 sat po podne seli smo za bogato postavljenu trpezu u "Pivnici". Na banketu je pored dve stotine gostiju bilo oko 50 najuglednijih kragujevačkih građana.

G. Jovan Jovanović, pretsednik Kragujevačke opštine, nazdravio je srpsko-hrvatskoj naprednoj omladini. NJegov je govor pozdravljen sa burnim: "Živeo!" "Živela Slobodna Hrvatska", "Živela Hrvatska Omladina."

Na njegovu zdravicu odgovorio je brat Hrvat Janko Barićević, oduševljenim govorom.

Radnička kolonija u Kragujevcu, tridesetih godina

Na strelištu

Posle banketa, koji je bio sjajniji nego svi u Beogradu, otišli smo na Strelište.

Tu su nas dočekali Šumadinski Sokoli, koji su skladno izvodili svoje igre.

Vojska-- artilerija - je izvodila galop, juriš i druga vojnička vežbanja, a pucnjevi iz topova, pušaka i mitraljeza odjekivali su šumadinskim ddubravama i dolinama.

Jovo Kursula i Arapin

Ono što je najsilniji utisak učinilo na braću Hrvate i što će mi večito ostati u uspomeni, to je scena -- megdan -- između Jove Kursule i Arapina.

Dva oficira od kojih je jedan bio u seljačkom odelu, maskiran kao Jovo Kursula; a drugi kao crni Arapin u arapskom odelu, sa krivom turskom sabljom delili su megdan. Pošto su razigrali konje, oni se ustremiše jedan na drugoga. Kursulina laka bedevija poigravala je "na polju zlokobnom megdanu prema junaku crnom deliji na konjicu vranom." Posle borbe, pala je jedna krvava, crna arapska glava, koju je Kursula nabio na koplje, zapalio čibuk - i

"Oblaci se viju

A kobila tanka

Opružila šiju".

Posle ovog jedinstveno lepo izvedenog megdana, bila je borba između Srba i Rusa s jedne i Turaka s druge strane. Srbi su, uz pripomoć Rusa, pobedili Turke, koji su bežali "poljem širokijem".

U momentu, kada je u ovim scenama oživljavala istorija našeg oslobođenja, braća Hrvati su bili neizmerno oduševljeni. Burnom klicanju i oduševljenim ovacijama srpskoj vojsci nije bilo kraja. U očima mnogih mogle su se videti suze".